Ako bar malo vremena provodite na društvenim mrežama, posebno na fejsbuku i tviteru, steći ćete utisak da blogovanje nije baš omiljena rabota. Blogerke i blogeri se često prozivaju, predmet su poruge, a imena koja dobijaju nalaze se na širokoj lepezi nimalo laskavih titula – od bjednih piskarala do prodanih duša. Modni blogeri/blogerke, roditeljski blogovi, fitnes, IT, politički, putopisni, naučni blogovi, svaki ima svoj tabor za prozivanje, kao da su obavezni za čitanje. Da, ima tu i blogerske sujete, pa krene prozivanje međusobno, ali, opet, svako ide tamo gdje mu je predmet interesovanja. Toliko valjda znamo.
Ako se sve ovo uzme u obzir, nameće se zaključak da se niko normalan neće baviti blogovanjem. Ni poslom, ni iz hobija, a pogotovo ne iz ljubavi, kao najmanje bitnom.
Ipak, od samog starta, zanemaruje se jedna činjenica, a to je da je ovo opšti utisak stečen odokativnom metodom. Stvari su potpuno drugačije.
Svjetska istraživanja pokazuju upravo suprotno – da su blogovi bili i da će, po svoj prilici, ostati bitan dio Internet komunikacije.
Iako nas Internet veže u jedno globalno selo, region, a još uže Bosna i Hercegovina, je daleko od svjetskih trendova.
Kakvo je stanje blogosfere kod nas?
Odgovor na ovo pitanje dala je Dragana Đermanović, zajedno sa svojim BeeBlog timom organizovanjem istraživanja regionalne blogosfere pod nazivom Blogometar15.
Tačno godinu dana je prošlo od kada su 701 bloger i blogerka iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Makedonije, Slovenije i Crne Gore popunili upitnik čiji cilj je bio da se čuje kakvo je stanje u regionalnoj blogosferi.
Blogeri proizvode najveći dio sadržaja koji se može naći na Internetu.
Zanimljivo je da do sada nije bilo ovakvih istraživanja kod nas i zato je Blogometar15 jako bitan.
U ovom tekstu želim da se osvrnem samo na dio rezultata istraživanja, na ono što je meni bilo interesantno za ovu našu državu sa poremećajem identiteta, a ako vas zanima cijelo istraživanje možete ga preuzeti OVDJE.
BiH blogosfera
Opšti presjek kaže da žene bloguju više od muškaraca a da se muškarci više demotivišu izostankom reakcije na blog. Najmlađi pišu najviše zbog zarade, a veliki dio zbog želje za prenošenjem znanja. Samo 5% posto piše blog jer im je to posao. Svaki peti bloger ima neku vrstu zarade od bloga.
A kod nas?
Kod nas rezultati kažu da npr. samo 14% blogera komentariše blogove na dnevnom nivou. Takav rezulutat ne čudi jer se Bosna izdvojila kao zemlja u kojoj blogovanje više od ostalih država donosi neprijatnosti.
21% se izjasnilo da im je blog bio uzrok problema na poslu.
Priznaćete, to je dosta demotivišuće jer bi blog trebao da donese poslovne prilike ili ugodna iskustva. U Hrvatskoj se čak 37% blogera od ukupnog uzorka izjasnilo da im blog zaista donosi prilike za posao, dok je u Srbiji blog razlog za pozivanje na različite događaje.
BiH blogosfera se izdvaja i po tom što blogeri najmanje provjerava statistiku bloga.
Opet poražavajuća statistika jer od ukupnog broja od onih koji ne provjeravaju statistiku ne zna kako se to radi ili čak 7% navodi da nije u stanju da plaća tu uslugu (!).
Kada je u pitanju zarada od bloga, tačnije, sponzorisani tekstovi, stanje u BiH je degradirajuće.
Trećina BiH blogera postove naplaćuje do 20 evra.
Nakon navedene statistike, podatak da BiH prednjači i po broju blogera koji ne pišu pod svojim imenom, već pseudonimom. Ipak, kada je u pitanju ugroženost slobode izražavanja, napokon nismo zadnji. Makedonski blogeri, čak 80% njih, kaže da osjećaju pritisak i da im je sloboda govora na Internetu ugrožena.
Kada je u pitanju pravna regulitiva po pitanju blogovanja, mi iz BiH smo najmanje informisani, za razliku od slovenačkih i hrvatskih blogera. Istina, oni pripadaju Evropskoj uniji, pa ni ne čudi ovaj podatak jer našoj državi pravne regulitive nisu jača strana. Kada je u pitanju krađa intelektualne svojine, nismo se nešto bunili. Nalazimo se negdje na sredini po ne reagovanju na krađu.
Zašto i kome je ovo bitno?
Bosna i Hercegovina koja prednjači uglavnom u crnim i sivim statistikama, brojevima koji bacaju u depresiju i okorjele optimiste, čak i kad je u pitanju besplatan medij koji nude opcije kakve poželiš, podbacuje.
Blog kao alatka za samozapošljavanje je odavno afirmisan na zapadu, a kod nas se polako i sigurno stvaraju uslovi za isto. Zašto ne iskoristiti tu priliku? Internet bi trebao da nam omogući lakši dolazak do posla u 21. vijeku bez obzira gdje živimo.
Činjenica je da što duže, redovnije i kvalitetnije blogujete, povećavate šanse za zaradu.
Dugo i redovno blogovanje obično opstaje ako u nešto vjerujete i volite. Nije fraza, činjenica je. Ništa nije crno-bijelo. Pa tako ni “obično piskaranje na netu.”
Poslovna atmosfera u BiH, da citiram našeg glumca, Maria Lukajića, se svodi na “polovične kompromise jaranskog poluživota”. Internet ipak ovo ublažava, pod uslovom da imate debelu kožu da vas pripremi za ovu našu, BiH statistiku.