Sve što sam ikad na neki način ismijala, podcijenila i slično (bez ikakve veze i dodira sa tim) poslije me snašlo i zadesilo.
Pa i blogovanje.
Ko sam ja?
Iz gore navedenog moglo bi se zaključiti ne baš dobra osoba. Inače? Anja, profesor matematike i informatike (što je relativno bitno za priču koja slijedi), vlasnica plišanog žapca Milutina (što je meni bitno) i nesuđena balerina (apsolutno nebitno, a i neistinito).
Septembar na vratima
(ne, ovo nije početak prvog školskog pismenog zadatka).
Septembar. Dakle – ajvar, drva i škola.
Recept za ajvar ne dam, drva još nisu stigla te ću se pozabaviti školom.
Živimo u vremenu u kakvom živimo, u državi takva kakva je.
Милутин кренуо да окачи дипломе мачку о реп
Svaki trošak veći od cenera je udar na kućni budžet i ja odmah računam koliko se metara drva moglo kupiti da nije tog i tog što se moralo skrpiti. Komplet školskih knjiga košta, te helo kiti pernica, olovka, sveska ova, sveska ona i nabere se.
Međutim, kao uglavnom i u svemu, postoji i alternativa – polovne knjige. Da li ih neko pokloni, da li ih neko prodaje, po daleko pristupačnijoj cijeni od novih, opet je ekonomičnije. Meni lično bilo je dosta draže to petljanje sa polovnim knjigama, jer onda znam da se može kalkulisati sa više para za novu odjeću, pa kako i priliči jednoj divi – prvi dan školske godine sam se mogla pojaviti u ful novom ruhu (šik kombinacija sportske elegancije Mitra Mirića i glamura Marte Savić). „
Uzela bih ja polovne knjige, ali dijete se ljuti, galami i ja šta ću, sve je to država kriva šta nam radi i kakav crni obrazovni sistem naš“, riječi su jedne moje poznanice.
Kako misliš šta ćeš, pričati sa njim i prevaspitati ga (istući), mislim se a ne govorim, što bi rekao Milutin Danka Popovića.
КО ЈЕ ПИЈАН ЗАСПАО ЗА СТОЛОМ, КО СЕ ДРУЖИ СА ТУГОМ И БОЛОМ
A photo posted by Милутин (@zabac_milutin) on
Милутин у епизоди – пусти, пусти бригуууу, узми, узми књигууу