Koliko puta ste čekale muža sa ručkom i osmjehom kad dolazi s posla računajući da će on kad jede jedva dočekati da se dočepa svog djeteta i dozvoliti vama da se odmorite? Mislim, retoričko pitanje. Ni upitnik ne treba. Često se dešava sledeće:
on dolazi s posla, pomazi dijete na brzaka i sjeda za serviran sto dok se vi borite sa djetetom dok pater familias jede. A onda? Onda on kaže da ide da odmori pošto je radio i upravo došao sa posla.
Ma nemoj! A ja sam na godišnjem!
Koliko vas misli da ne radi ništa dok ste na porodiljskom? Ako ne mislite vi, pola vašeg okruženja misli i ne daj Bože ako ste mekana srca, eto i vašeg novog uvjerenja.
E, pa, drage moje, da, ne radimo ništa osim: neredovnog spavanja zbog dojenja, buđenja minimum jednom, ustajanja u cik zore kad se i dijete probudi, presvlačenja, hranjenja, sklanjanja, zabavljanja, pranja veša (da, mašina to radi, a ostalo moramo mi), peglanja veša, slaganja veša, pranja veša (jeste ovo je drugi put, jer često bude više od jedne mašine dnevno), igranja sa djetetom, kupovine poklona za rođendane, organizovanja rođendana, sklanjanja, čišećenja, hranjenja, presvlačenja, bivanja ljubaznom kad nam i nije do toga jer beba znači sreću i samo sreću koja se mora ogledati 24h dnevno, organizovanja i primanja posjeta, pamćenja svega i svačega jer smo mi kod kuće a on poslu…i tako.
Ne radimo ništa već samo zanovijetamo i brojimo. Mi smo hodajući podsjetnici za sve fino i za sve što treba. Kako su nekad žene odgajale djecu bez svih ovih pogodnosti koje mi danas imamo (kao da ih treba oduzeti da bi se račnalo da nešto radimo)? Ne znam kako i divim im se. Znam da je to bilo drugo vrijeme i ta priča bi držala vodu samo kad bi naše delije išle sa konjima i sjekirom u šumu po drva.
Ja se samo pitam ko će sve ovo “ništa” da radi kad porodiljsko završi? Beba sama, garant.
Štreberka
Daro, Daro…..pa ko će da radi, pa mama! Mama može sve, tačnije mama mora sve!
Došao jednom moj dragi sa posla i kaže: Jao blago tebi ti uživaš i čuvaš bebu.! Ja ga gledam i gledam pa kažem: Jeeeste uživam i gledam bebu, a kad se nauživam i nagledam siđem tu dole ispred zgrade. Ima tu jedno čarobno drvo. Sa tog drveta uberem skuvan ručak i čist i opeglan veš. Tu je nastao tajac. Nije da se nešto mnogo bitno promijenilo, ali bar mi ne prigovara da samo UŽIVAM.
Jelena
Drage žene, određivanje prioriteta je “mama” za sve mame. To znači da ručak treba skuvati, ali spisak za kupovinu date tati. Usisavanje, brisanje prašine, pranje prozora… kad vam se da, ili još bolje nađete tetu koja će to da uradi jednom, dvaput sedmično, tata plaća. Žene treba da prihvate da nisu super-žene, i svi ostali će to prihvatiti još i lakše. Moje mišljenje je da dijete treba nasmijanu i posvećenu mamu, a ne čistu rernu, svaki dan slijed od pet jela i robinju kuće. Oslobodila sam se kad sam shvatila da ništa ne moram.
Ja tako, a vi kako hoćete.
Mirjana Savićević
Komentar Jelene Says je podsetnik i deo gotovog adekvatnog rešenja.Budite organizovane,budite pune poverenja i zahvalnosti što imate kome dodeliti deo vaših obaveza i nemojte prigovarati,jer bi vi to bolje uradile…Onda ćutite i radite…