Žene-hobotnice

Žene su izdržljiva bića. Vjekovima su bile  majke i sluškinje. Ponekad bi se omaklo da neka bude sretnija, da se malo izvuče i da, spletom okolnosti, ima svoje sluškinje. Ali suština se nije mijenjala.  Sve ostalo je ostajalo isto. Takve “sretne” žene su u prošlosti bile toliko rijetke, da im uglavnom znamo imena i prezimena.

Onda su žene počele da se bore za bolji život. Za više prava. Za ravnopravnost. Zadnjih stotinjak godina žene su  jednostavno evoluirale. Iako su naizgled  ostale manje-više iste, mnogo su se promjenile.

Žene su postale hobotnice.

Žena-hobotnica balansira i radi gomilu stvari, jednu za drugom, istovremeno, u nizu. Pipak za kućne poslove, pipak za posao (ne nužno karijeru, samo platu), pipci za djecu, pipak za muža, pipak za sve ostalo a za sebe – šipak.

Žena-hobotnica sve stiže osim da bude tu sama za sebe. Žene-hobotnice plivaju u svojim obavezama misleći da tako treba. Još misle da što duže pipke imaju da su bolje, da više vrijede, pa onda pletu li pletu…

Dešava se nekad da žena-hobotnica u pauzama  malo i zastane, zaplače se ili ne, u vodi se svejedno ne vidi, pa nastavi dalje.

Tu i tamo se desi da naiđe na neku prijateljicu-hobotnicu. Najčešće ako im se pipci susretnu. Onda na brzinu porazgovaraju uglavnom o tom kako nemaju vremena i kako im nedostaje još pipaka.

Zna se dogoditi da joj zafali vazduha, da počne da se guši. To bude, uglavnom, ako se sjeti da je samo žena jer žene, logično, ne žive pod vodom. Ako preživi prvu krizu i shvati da u stvari može disati samo ako ispliva, onda to i uradi. Ipak, mnoge se brže-bolje vrate u formu žene- hobotnice i nastavljaju po starom.

Žene su poprimile formu hobotnice jer su to htjele. Mislile su da tako treba. Od vjekova uzdržavanja i zabrana da pokažu šta mogu, odlučile su da zadnjih godina nadoknade sav posao za protekle generacije. Umjesto da napokon rade manje ili bar jednakije, žene  samo prisvojile još obaveza i dodatno potonule. Na prvi pogled, to se ne vidi. Žene-hobotnice izgledaju moćno, pametno, samostalno, kao da drže kontrolu u svoju rukama. Ali to je samo na prvi pogled… kad se malo dublje zagleda, vidi umor i nemoć. Nemoć da se kaže ne.

To je nama naša borba dala –  nazadnu evoluciju. Potrebu za još ruku jer se sa dvije jedva stiže. Kad dođemo do tog da biramo šta želimo raditi bez podrazumijevanja, biće nam dovoljne dvije ruke.

Valjda nam je za tako nešto dovoljna samo jedna glava…

http://www.polyvore.com/octopus_woman/thing?id=37218287
Foto: polyvore.com

 

8 Comments

  1. 3 February 2015 at 11:13 am

    Da nije ovak surovo istinito, rekla bih da je smešno… al` nešto se ne smejem… 🙁

    • 3 February 2015 at 7:36 pm

      Baš.

  2. Tanjo
    3 February 2015 at 1:06 pm

    Baš tako htjele smo da preuzmemo moć, da se dokažemo i izborimo za svoja prava. Kako možemo i hoćemo da budemo jake i samostalne. A sada… “Tražile ste – gledajte”

  3. Klasična Štreberka
    3 February 2015 at 3:06 pm

    Nemam ja ništa protiv što smo se izborile za svoja prava, nego mi smeta što se nama neka prava podrazumijevaju. Vremena su se promijenila i muškarci više ne idu u lov i ne okopavaju njive ručno po vasbožjidan. Dakle vrijeme je da se zna reći ne i ne mogu, preuzmi dio obaveza, dosta više sa tim: neka ja ću, ja to znam bolje. Što prije to shvatimo manje ćemo pipaka imati. Bar za početak.

  4. 3 February 2015 at 9:31 pm

    Odličan tekst! Da se čovek zamisli. Pogotovo ako je žena.

    • 4 February 2015 at 12:07 pm

      Hvala, Ljubice! Da, naročito tad.

  5. Maya
    5 February 2015 at 5:34 pm

    E pa ovo tupim godinama, godinama. Naše su bake i mame, nekadašnje partizanke i samoupravljačice, nosale poruke u pletenicama, puške i poslije u OOURima i SOOURima sastančile, pekle ajvar i kiselile kupus u slobodno vrijeme…. Žene su počele da rade i na poslu i kod kuće, a muškarci su mahom ostali isti.
    Ne mogu nikako da se složim s tom nepravdom. Ako muškarci neće da preuzmu “ženske poslove” (neke prirodno ne mogu jer nemaju grudi i maternicu), zato da mi podmećemo svoja leđa? Da budemo i žene od tzv. karijere, domaćic,e kuharice, brižne majke na svakom roditeljskom i informacijama koje šiju kostime za svaki maskenbal, vodačice na treninge, navijačice na turnirima i nadasve i dalje vesele i zgodne, lijepo dotjerane…
    Mislim da nam feminizam i komunizam nisu puno toga dobrog donijeli-djecu u vrtiće, starce u staračke domove, a muz i žena oboje smlaćeni poslije posla u hladnu kuću bez ručka, djeca sa ključevima oko vrata sama sa tabletima da ihčuvaju i zabave…Grozno!

    • 5 February 2015 at 10:41 pm

      Pa da. Teza je potpuno zamijenjena. Kao, eto, htjele ste a žalite se. Mislim da ovo danas niko normalan nije imao na umu.