Zavist? Ne, ne znam šta je to… malo sutra.

Nisam pošandrcala,  već me je status prijateljice insipirisao:

Da pitaš bilo koga, zavidi li ikom na – uspehu, karijeri, sreći, bogatstvu, ljubavi, porodici, ljubavnici, dobrom š…

Posted by Negoslava Stanojevic on Monday, June 1, 2015

Jeste li zavidni?

Ja jesam.

Zavidna sam k’o pseto! Zavidim ljudima na svemu i svačemu. Uhvatim se  kako razmišljam “He, vidi je samo, kako ona to tako lako a ja jadna…” Ona je pametnija, ljepša, sposobnija, karakternija, nema celulit (O, kako ne volim one bez celulita!), muž je pazi kao malo vode na dlanu…i tako do prekosutra.

“Zavist se manifestuje u neprijateljskom stavu i osjećanju prema drugima koji imaju nešto što smatramo da  više pripada nama.”

Druga prijateljica sa kojom sam pričala o ovom fenomenu je primjetila da je zavidna  samo na žene. I kad sam bolje razmislila, vidjela sam da ni kod mene nema muškaraca na toj crnoj listi.  I to mi  dođe nekako logično – zavidiš samo svojoj vrsti 😀 Ne znam da li je i kod muškaraca tako ali baš bih voljela da čujem iskren odgovor.

Kad je zavist dobra stvar?  Kad  je nema mnogo i ne traje dugo.

Ono što sam shvatila da bilo koji osjećaj gubi na intenzitetu ako ga postanete svjesni. Jednostavno razmislite o nemu.

U našoj kulturi, pa i vjeri, zavist znači da smo slabi i loši ljudi. Ako ste vjernik, znači da kršite Božije zapovjesti. Ako ste prosječan čovjek, kršite “samo” dobre manire, pokazujete slabost i generalno, fali vam nešto.

Pa dobro. Kad to sve preživimo, a i dalje smo zavidni, šta onda? Onda ćemo se praviti da nismo. Krivićemo usne u lažan osmjeh dok nas zavist izjeda. Izvinite, molim vas, ja nešto nemam vremena za takve stvari.

Da li bih željela da sam ja tamo neka kojoj zavidim?

Nikad!

Ne bih mijenjala svoj život ni za kakve pare. Isto kao ni vi svoj ma šta pričali.

I zato mislim da je ok biti ljubomorko zavidni i pogani. 😀 Nekad i pomalo. I samo pod uslovom da shvatite zašto razmišljate tako. Malo samoanalize nikom nije škodilo.

Zašto zavidim baš toj osobi? Da li joj pripisujem više nego što jeste? Da li sebi otpisujem mnogo više nego što jeste? Sve se na kraju svede na onu prostu matematiku gdje je nečija sreća naša nesreća, a NIJE TAKO.

To što je nekom dobro ne umanjuje našu sreću. Nečiji plus nije naš minus.

Uopšte, mislim da ta zavist dobro dođe kao začin. Jeste, bude neugodna ali ako je okreneš u svoju korist može te samo motivisati da budeš bolji čovjek. Možda ovo zvuči malo nakaradno ali isprobajte sebe jer  ja do sad ne upoznah nezavidnu osobu. Čula sam ih mnogo koji nikom ne zavide, ali nisu bili mnogo uvjerljivi.

Ja jednostavno mislim da je zavist prirodna reakcija  na neke stvari.

Mislim da je ok je priznati  sebi a nekad i drugima.

zavist
foto:www.pcnen.com

 

22 Comments

  1. 8 July 2015 at 11:29 pm

    Meni kazu da mnogo sebe nagrdim i sebi spocitavam. A meni se cini skoro stalno da nekom tamo sve bolje ide, trava je zelenija, zivi punim plucima kao glavni junak…. To je neka cudna zavist, kao sto kazes, nekom pripisujes puno a sebi otpisujes. Kad god se uhvatim u takvim mislima, pomislim, sram te bilo toliko srece i ljubavi imas a opet stalno nesto kukas i gledas okolo a sreca ti je ispred nosa ne na tudjem travnjaku. Ja to tako 🙂

    • 8 July 2015 at 11:44 pm

      Isto 🙂 mada često prevrćem i dižem kamenje tražeći zmijugu 😀 Zašto je tako i zašto baš u vezi toga isl?

  2. Tatjana
    8 July 2015 at 11:45 pm

    Imam drugaricu koja kaže da nikada nikome ni na čemu ne zavidi. Donekle sam joj vjerovala, i zavidim joj zašto i ja nemam tu plemenitu osobinu. Ali sad kad pročitah pitam se da li je stvarno bila 100% iskrena.

    • 8 July 2015 at 11:52 pm

      Možda je to u manjoj mjeri…ne znam. Možda nije često. Možda stvarno ne u tom trenutku. A možda je i mnogo očekivati 100% iskrenost od nekoga naročito ako sam ne možeš pružiti u istoj mjeri.

  3. 8 July 2015 at 11:56 pm

    😀 Fotka je fenomenalna. Odmah sam se sjetila koliko sam bila zavidna, do neba, kad je moja vrtička simpatija Igor ganjao drugu djevojčicu A.S., još joj ime znam… hehehe
    Tako je počela moja istorija zavisti.
    Ej baš sam skoro nešto i ja razmišljala na temu – stalno mi iskaču na fb-u neki statusi kao “dušmani sikter”, tako nešto, ili kao “Vi ljubomorni ne možete mi ništa…” Pa sve kontam, ima i ovih koji izgleda prosto žude za tim da im neko zavidi. Sve kao oni se to brane od zavidnika, a zapravo mi se čini da pozivaju na to… Ono: “Ej ljudi, ako niste primjetili, meni mnogi zavide… Vjerovatno imaju zašto, razmislite, možda bi trebalo da i vi…”
    Kad skontaš, gore to nego biti zavidan.

    • 8 July 2015 at 11:59 pm

      Tema je “bunarska”. 🙂 Možda i jeste bolje, nemam pojma.

  4. 8 July 2015 at 11:58 pm

    Da, da.. To si dobro rekla. Ne zavidi se non-stop, to su trenutci, periodi…

    • 9 July 2015 at 12:12 am

      Pa da. I sigurno da imaju veze samo sa sobom…

  5. 9 July 2015 at 12:12 am

    I ja sam se isto pitala i sad mi je lakše jer vidim da nisam jedina. Mene moja zavist nekada pokrene da uradim nešto bolje, da istrajem u nečemu što znam da će dovesti do nečeg boljeg, i da se prizemljim (onda kada shvatim da zavidim) i vidim koliko je i moj život dobar.

    • 9 July 2015 at 12:14 am

      I to, čini mi se, ima smisla. Da ide (ne uvijek) tim redoslijedom.

  6. 9 July 2015 at 8:17 am

    Jako je bitno u startu napraviti razliku između ZAVISTI I LJUBOMORE. Mislim da je to ono što mnoge zbunjuje. Ja lično – jesam ponekad (ali retko) zavidna, ali nikada nisam ljubomorna. Te sam momente preživela u tinejdžersko doba. Današnji tuđi uspesi, tuđa bogatstva – meni su samo inspiracija i gorivo da ja još brže krenem. Eto tako ja gledam na to.
    Treba samo raditi na sebi, sazrevati iznutra, i ovakve teme će postati prošlost.

    • 9 July 2015 at 9:35 am

      Ima i tog i znam o čemu govoriš. Generalno i ja bih za sebe rekla da nisam zavidna, ali ne kad se stvar stavi pod lupu, mislim da nema osobe kojoj ne prođu kroz glavu svakve misli. Čisto mislim da ih je ok priznati i sublimirati u nešto bolje za sebe, a onda i druge.

  7. 9 July 2015 at 9:58 am

    Znam da će sad zvučati kao da “kakim” ali fakat nisam. Ne više. Nekad jesam bila i to prilično često. Onda sam posložila neke stvari u glavi i kad god vidim nešto što bih ja voljela da imam / doživim / probam – pomislim “blago njemu/njoj, vidi kako je uspio u tome”. I onda pogledam sebe i kažem “Eto vidiš da se može, pa ti vidi šta ćeš i kako ćeš”. To u varijanti kad se radi o situacijama u kojima je zaista neko svojim trudom i radom postigao ili ima nešto.
    Kad vidim nekog ili nešto, a znam da je to dobio / naslijedio, ima nezasluženo, onda pomislim kako je meni sve moje što sam sama stekla draže i vrjednije nego njegove kule i gradovi.
    E sad, trajalo je dugo dok sam okrenula razmišljanja na ovaj način, ali je jedna od stvari zbog kojih sam baš sretna što sam uspjela promijeniti kod sebe.

  8. Tanjo
    9 July 2015 at 10:04 am

    i tako rekoše “pazi kome zavidiš” … nikada ne znamo šta se krije iza “toga” na čemu zavidimo… to me uvijek distancira kada je u pitanju zavist! uvjerila sam se puno puta do sada da stvari nisu takve kakve su mi se činile da jesu to jest da nije onako kako su se neki predstavljali, i tome slično…

  9. 9 July 2015 at 10:32 am

    Odličan tekst. Volim tvoje tekstove. Patila sam od ljubimoritisa, dosta. Onda je došlo vreme, sva sreća, da pohvatam konce, ispravim krive drine i posvetim se svom životu. I zavolim svoj celulit 🙂
    Bravo Daro!

  10. 9 July 2015 at 11:58 am

    Kao i Cyber Bosanka. Pokusavam da gledam sebe i sta ja mogu da uradim da imam nesto sto zelim. Onima koji urade nesto znacajno mogu samo da divim, ne da zavidim. Jos me izgleda drzi postporodjajna depresija, pa eto, moooozda pomalo ponekad zavidim onima koji uzivaju u svojoj slobodi :).

  11. Lulu
    9 July 2015 at 1:24 pm

    Tačno! Pazite šta želite, možda vam se i ostvari 🙂

  12. 9 July 2015 at 9:58 pm

    Možeš da pojmiš to iznenađenje kad sam, za jednu od dve osobe s čijim sam životima volela da se menjam i za koje sam govorila kako im i koliko im pozitivno zavidim, saznala da sve nije baš onako kako sam ja zamišljala i kako sam, zapravo, želela da bude. I naravno da joj više ne “zavidim”.
    Ali zato postoji mnogo osoba sa kojima bih se vrlo rado menjala u nekim oblastima života.
    Pozdrav s Fruške Gore- mnogi su mi rekli da mi zavide što sam ovde, ali znam da je to u onom smislu, samo da bi želeli i sami da su tu.

    • 9 July 2015 at 10:43 pm

      eh, Negoslava, kako ti to sve lijepo posloži – možda u tekstu nisam najbolje rekla ali to je to o čemu pričam. 🙂 Uživaj i piši!

  13. 9 July 2015 at 10:51 pm

    Neće. Ti si level pro. Nemam komentar na tvoj komentar ti, ženo čeličnog karaktera!

  14. 9 July 2015 at 10:52 pm

    🙂 baš tako

  15. 9 July 2015 at 10:54 pm

    Dragi, dragi celulit 😉