U susret bebi

Vrijeme provedeno sa bebom je neprocjenjivo…i brzo prođe…i uglavnom je zabavno. Uglavnom. Ima dana kad je bebara toliko naporna, dosadna i kenjkava da više ne znate šta ćete sa njom a ni sa sobom. Idealno bi bilo “uvaliti” bebu babi, dedi, tetki  dok se vi konsolidujete da se ponovo uhvatite u koštac sa njom. Evenutalno se možete krvnički posvađati sa mužem zato što postoji i zato što je 8 sati bio uskraćen za bebino masiranje mozga. Oprobala i jedno i drugo. Prvo ima efekat anagletika koji brzo prođe, a poslije drugog će vam zasigurno trebati analgetik jer će vas glava boljeti od bespotrebne svađe (trebate biti uporni u svom “tisikriv” stavu jer će vas to sigurno napuniti pozitvnom energijom i oraspoložiti bebu…da, baš).

Uglavnom, shvatim da je beba takva kakva jest i da jedino što mogu promjeniti je moj pristup. I oprobam ja danas nešto novo. Odlučim da se ne hvatam u koštac sa bebom već da joj se pridružim. I bilo je dobro. Napravili smo veći nered u kući nego što je bio ali ja nisam bila nervozna a bebu sam poštedila neporebnog kmeženja. Et’. Opet kažem, možda je ovo neka mati shvatila davnih dana ali ja tek danas, pa rekoh da vam javim.