Trening zvan “idemo negdje”

Autor: CaraDara

 Da li vam ovo zvuči poznato…

Pakujete se. Idete sa djecom i mužem…do grada…ili do prijatelja, može i u park.

Vi:

Pakujete manje dijete: pelene, maramice, krema,  bodić, hlačice, čarapice i duks u slučaju da nešto ukaki ili upiški. Tu je još i tanja dekica ako ugrije, a ima i deblja jer je varljivo ovo proljeće. Kapica. Siperka, 3 komada. Mnogo slini izgleda da će zubići. Platnena pelena i prostirka ako bude bilo potrebno presvlačenje na terenu. Kašica i siperak za hranjenje. Kašikica. Igračkica. Duda. Kutija za dudu. Gdje je kutija? Aha. U igračkama starijeg djeteta. Kopate po igračkama izbjegavajući minsko polje u sobi starijeg djeteta.

On:

Igra se sa starijim djetetom. Prave toranj od lego kockica. Divni su.

 – Presvuci mu trenurku i majicu. Sav je isflekan. Mi smo spremne za 10 minuta.

– Ma dobro je ovo na njemu. Je li tako? (diže ruku da mu nabaci pet)

-DA! (nabaci mu pet i igra ide dalje  u stilu najn eleven, kula se gradi da se bi se srušila uz prasak).

– Ma presvuci ga. To ti je minut.

– Čuo si mamu. (zvuk neodobravanja)

Razvoj situacije

Beba se u međuvremenu ukakila. Skidate sve svježe obučeno i odlazite u kupatilo na brzinsko pranje guze. Perete guzu, brišete, stavljate pelenu, pokušavate joj obući štramplice i hlače  dok se beba izvija i vrti jer sluša dreku iz druge sobe. To sve ide poprilično sporo.

– Sad ćemo sve da sjusimo! Iiiiiiiuuuuu! (najn eleven, kao što rekoh)

– Oblačite se! Zakasnićemo! (derete se Vi ili ja naprimjer)

– Dž! Dž! Dž! (kula pada, dok zmaj ili neki projektil leti iznad)

– Šta da mu obučem!!?

– Rekla sam ti – drugu trenerku i bilo koju majicu! (dovikujete Vi ili evo, ja, potpuno mokra od cijele borbe)

I onda TILT, gospodin Otac dolazi do Vas  i govori da ne zna koju majicu da mu obuče. Dajete mu bebu da pripazi a Vi, ja, kao da je bitno, odlazite da nađete perfect match koji se najčešće sastoji od nekog jednobojnog donjeg dijela trenerke i već neke majice sa autom ili dinosaurusom.

– Evo ti! Ovo mu obuci. Jesi mu spakovao stvari?

– Koje stvari?

– Pa reze…ajd’ ja ću. Samo ga više obuci.

Uzimate poluobučenu bebu koja malo gleda mamu, malo tatu. Držite bebu i jednom rukom trpate još jedne hlače, majicu, čarape, gaće, potkošulju i eventualno papuče ako idete u goste ili još jedne patike ako ćete u park. Kiša je ovih dana bila.

Iz druge sobe se čuje nešto kao pokušaj oblačenja. Trka, galama i deranje.

– Ocu da me mamaaaa obuceeeee!

– Neće mama, ja ću!

– Neeeeecuuuu! Ocu mamuu!

Vi, a može i ja, već poluluda od svega upadate i govorite:

– Ajd ja ću. Ti dovrši oblačenje bebe.

– Kako da dovršim?

Pa imaš tamo na krevetu. Hlačice i čarapice još. Nemoj zaboraviti kapu i papice.

– Ih, ‘oćeš muzičku?

Sječete ga pogledom. A bogami i ja.

Oboje djece spremno, On je rođen spreman isto u trenerci i majici još samo i Vi da navučete nešto za sebe da baš ne smrdite na kuhinju. Navučete već nešto u roku pet minuta, istrčavate iz kuće jer mislite da još neko ili nešto čeka na Vas a onda on kaže:

A jes’ naporno ovo pakovanje.

DSC_9060

7 Comments

  1. crnogorka
    7 April 2015 at 5:49 pm

    A kod mene je sa drugim došla i mudrost: Idemo napolje. Zima je. Navlačim skafander preko kućne odjeće, pa šta, ionako je zima, neću ga skidati. Pelenu, maramice, mušemu, ne nosim. Zima je, rekoh, ionako ga neću skidati vani. Šta god da napravi, kroz skafander neće proći. Ako baš dođe do katastrofe epskih razmjera, a mi svratili u neki enterijer u centru, idemo u DM na presvlačenje. Zašto? Pa sa prvim, vrištećim čedovištem i sisoljupcem sam obraz svuda u gradu već izgubila. Da ne pominjem kasniji period skidanja pelena, piškenje uz drveće i ćoškove i poneke gaćice koje su postale jednokratne i završile u javnoj kanti za otpatke (moje duboko izvinjenje i nalon JP Kounalnom). Dakle, kao što rekoh, što se obraza tiče, više nemam šta da izgubim. A mamina priprema je ista: 1. provjeri da nešto nisi obukla naopako, leđima naprijed ili šavovima izvana (dešavalo se). 2. Po potrebi, kosu sakrij kačketom. 3. Oči/podočnjake cvikama ili maskarom.

    Ko misli da je ovo neuredno ili previše vojnički, neka proba živjeti u gradu u kom nema kome ni ostaviti djecu, niti prebaciti svoje obaveze nabavke, obavezne administrative i bankovne procedure i sl.

    Pa ti objavi sad komentar ovako uncut i raw, čik 😀

  2. 7 April 2015 at 6:08 pm

    Ti mi automatski ideš na objavu 😀 a komentar je toliko dobar da ide i na FB stranicu.

  3. Rebeka
    7 April 2015 at 10:04 pm

    Zivota mi nekad se zena bolje i brze spremi kada je sama sa dvoje djece, nego kad je i muz tu da pomogne. Isto vrijedi i kad je sa jednim djetetom, nekako brze se obave stvari.

  4. 8 April 2015 at 11:17 pm

    Sve žene koje idu bilo gde sa decom i mužem treba da imaju na umu da to NIJE MUŽ nego još jedno DETE! I to najmlađe!

  5. 19 April 2015 at 4:39 pm

    Kad se ja sa ovim mojim, jednim čedom, razmašem po kući da nas spakujem, šta bih radila sa dvoje ili troje radila?! Pao bi mrak dok bi iz kuće makle. Super ste vi, svaka čast 🙂

    • 22 April 2015 at 3:45 pm

      To je potpuno razumljivo – znaš one bapske “da mi je ova pamet a one godine”. E, isto je sa djecom! Da mi je bila ova pamet onda pa da vidim kako sve može 😀

  6. 9 November 2016 at 12:29 pm

    Hahaha ne prestajem da se smejem! Na srecu kod mene postoje i momenti: “Hocu da me obuce tataaaa”.