Projekcija filma “Sloboda porodu” – prva aktivnost DRIP-a

Meni je pisanje bloga postalo uslovni refleks. Čim mi se nešto bitno i značajno desi, ja već krenim sa “dragi dnevniče” stanjem uma. Jedva legoh na spavanje a da ne sjednem za računar.

Šta se to bitno dogodilo sinoć?

“Samo” projekcija filma “Sloboda porodu”. 🙂

Film je odličan. Dokumentarac je u pitanju ali u ovom, mom, našem slučaju, sadržaj je manje bitan. Odziv i reakcije publike su bile bitne!

Ono što je mene neopisivo obradovalo je da je u odnosu na potvrđenih osamdesetak dolazaka na fejsbuku, došlo oko pedesetak ljudi!

IGOR0003

Film smo odgledale, neke i otplakale.  Ako mislite da je ovo bio skup žena koje nemaju pametnija posla, prevarili ste se.

IGOR0027

Prvo, nisu došle samo žene. Drugo, ovo nam je jako bitan posao.

Ovo je početak rada DRIP-a (Djeca, roditelji i porodilje), neformalne grupe zainteresovanih građanki i građana, koje sam i sama dio, a kojoj su fokusu reproduktivna prava žena i njihovo reproduktivno zdravlje.  Presretna sam zato što su i drugi prepoznali značaj priče o porođaju i što su shvatili da ovo nije bila samo projekcija filma. Ovdje se ne radi o razmaženim ženama koje žele da se porođaju u hotelu, ovdje se radi o dizanju glasa žena koje žele da vrate kontrolu nad svojim tijelom i nad najsvetijim činom u svom životu – porođaju.

Šta se to posebno desilo na projekciji?

Čuli smo da je pitanje reporuduktivnih prava žena nepravedno zanemareno a često izmanipulisano kao najbitnije. Čuli smo  šta nam treba.

Čuli smo glas predstavnice Udruženja omladine sa invaliditetom.

IGOR0011

Jeste li se ikad zapitali kako je ženi sa invaliditetom otići na ginekološki pregled?

Kako joj omogućiti što ljepši i lakši porođaj nad kojim će ona imati kontrolu? Kako joj omogućiti jednak pristup medicinskim uslugama u ovom osjetljivom periodu?

Po riječima Nacionalne koordinatorke za poboljšanje položaja u oblasti socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom u cijeloj Republici Srpskoj postoji samo 1 (slovima:jedan) sto za ginekološke preglede žena sa invaliditetom i on se nalazi u Banjaluci.

Čuli smo da je ovo nešto o čemu malo ko razmišlja i da je to sigurno jedan od pravaca u kojem bi se moralo i trebalo djelovati.

Čuli smo prave priče iz prve ruke sa sve dokazom u rukama 🙂

IGOR0030

Čuli smo da porođaj nije ništa strašno, da trudnoća nije bolest, a porođaj ne mora nužno biti medicinska intervencija.

Čuli smo da ima žena koje bi se porađale i kod kuće, u poznatom okruženju sa bliskim osobama.

IGOR0013Iako  zbog organizacionih prepreka planirane gošće, dule iz Srbije, nisu bile tu, došle su nam naše dule. Mi smo znali samo za dvije, ali ih ima još.

Čuli smo da ima očeva koji su plaše (i to su sami rekli!) a žele da prisustvuju porođaju. Mislite da je muškarcima lako? Ja sve više vjerujem da je ovaj naš, balkanski običaj opijanja nakon dobijanja djeteta, u stvari, izraz olakšanja, da i partneri iako nisu pored nas, malo umru od straha kad žena ode u rađaonu.

IGOR0014

Čuli smo i ženu koja godinama radi sa porodiljama i bebama. Nije na društvenim mrežama i nismo joj uputili specijalan poziv ali je došla.

Eto, zato je bilo fenomenalno. Što smo pored svih, naših ličnih muka i mukica – stalnih poslova, svakodnevnih obaveza, male djece, otkazivanja planiranih dolazaka, uspjele da pokrenemo ovu priču koja se zove DRIP i što smo naišle na fenomalan odziv.

Saradnja i budući koraci se odmah nastavljaju.

Pratite nas za sad na fejsbuk stranici DRIP i ako imate predlog, viziju, ideju ili bilo koji način da doprinesete svojim radom, javite nam se.

IGOR0022

Zahvalnost dugujemo  Bubsi Bebi  koja je omogućila nabavku  filma.

fotografije: Igor Petrović

 

5 Comments

  1. Rebeka
    26 December 2014 at 2:39 pm

    Neka vam je sa srecom u daljem radu i saradnji.

    • 27 December 2014 at 5:54 am

      Hvala, Rebeka 🙂

  2. Natasa
    28 December 2014 at 7:04 pm

    Vidim ovdje neka poznata lica 🙂 i za ovo sam cula i negdje mi se motalo u glavi ali paketici i prvi sekin djeda mraz je presudio i da sam se sjetila ne bih uspjela doci.Ovo je divno,i drago mi je da ovako nesto desava u nasem gradu,podrzavam ovakve stvari i nadam se nekom novom okupljanju,gdje se nadam da cu uspjeti doci 🙂

    • 29 December 2014 at 8:18 am

      🙂 Hvala, Nataša! Možda je projekcija bila malo neuvremenjana baš zbog Nove godine i paketića (i mi smo se jedva sastavile) ali je bilo jednostavno pitanje trenutka, slobodne sale itd. Biće još aktivnosti sigurno.

  3. 29 December 2014 at 11:06 am

    Puno sreće u budućnosti. Htela sam ti samo reći da su žene oko nas (one koje su rađale a posebno one koje će tek rađati) veoma ŽELJNE ovakvih priča. Željne su razgovora i edukacije, samo je potrebno par (da ne kažem) entuzijasta da sve to pokrene. Kada sam organizovala slična predavanja, ne prvom je bilo 4 žene(?!), a već na sledećem puna sala, nisu imale gde sesti i nisu htele ići kući nakon 3 sata razgovora i predavanja. Trudne su se šetale po sali, nisu htele otići. Razumeš?
    znam da me razumeš… zato to i radimo 🙂