Priče iz Afrike – Crni Dragan

“Priče iz Afrike” nam piše Monika Grujičić. Ako ih do sad niste ni jednu pročitali ovo su prve dvije: prva i druga Ovo je treća i isto vam trebaju maramice ili visoka tolerancija na suze. Jbg. tako ide sa pričama punim života. Iskipe na oči.

Znate kako je moje prijateljstvo sa Mr Bright-om počelo.
A evo kako se nastavilo.

“Big Boss” je stigao iz Londona jedne nedelje ujutru.
Slupao mi slobodan dan u beskrajnim obilascima svakog ćoška bolnice.
Zabalavila sam pričajući, čitajući izveštaje i krizirala bez cigareta.

Pred ručak mi je rekao da ne može da veruje kako je bolnica čista i zahvalio mi se.
Rekla sam da ja ne čistim bolnicu, ali da znam ko je čisti najbolje na svetu, i da taj neko treba da dobije povišicu i nagradu.
Big Boss se smešio i pristao. Car je on veliki.

U ponedeljak ujutru sam pozvala Mr Bright-a u kancelariju lično.
Pošao je za mnom i pitao me usput zašto idemo tamo kad je tamo Big Boss.
“Baš zato!”, rekla sam “Boss želi da te upozna”

Rukovali su se. Mr Bright je bio počastvovan.
Boss je izrazio zadovoljstvo njegovim radom i rekao da sam predložila povišicu i nagradu i da će on to dobiti istog dana.
Održao je reč.

Mr Bright je tog ponedeljka podbacivao. Ništa nije radio, sem što me je uhodio kao senka. Ja sam bila prezauzeta.

Kad smo napokon uveče ispratili Boss-a, Mr Bright je kucnuo i zamolio da udje.
Zamolila sam ga da odložimo razgovor za drugi put, nisam bila sposobna više ni da slušam ni da procesuiram saslušano, ni da odreagujem.

Rekao je da samo želi da mi se zahvali, da samo želi da mi kaže da mu se ukazao Isus.
“Stvarno?” pitala sam ja bezobrazna ženska Srpkinja.

“Je l’ me pozdravio Isus, šta kaže, kako je?”

deca

Nije mu se svidela moja šala.
Rekao je da to nije lepo. Da mu Isus redovno dolazi u snove, da dugo razgovaraju.
Tom prilikom je Isus bio zadovoljan.
Rekao je Mr Bright-u da je njegova njabo (to sam ja), dobar čovek, ali da treba češće da se moli, snažnije da veruje i da češće odlazi u crkvu.

Rekla sam da važi, i da ga pozdravi kad se vide sledeći put, mislim Isusa!
Ni ta šala mu se nije svidela.
Rekao mi je da sam ja njegov poklon od strane Isusa, da je kupio ženi i Aronu nove cipele od nagrade.
Dao je veliki prilog crkvi, zato što je blagosloven.

Pitala sam ga je l’ to kao razmena poklona, Isus tebi mene, ti Isusu pare u crkvu?
Ni to mu se nije svidelo.
Pitao me je:” Kako si ti, njabo dobra, a tako se sprdaš sa Isusom, to nije lepo”
Nisam imala snage da se zajebavam sa Isusom nikako, pa sam izbegla odgovor.

Redjali su se dani i meseci.
Mr Bright više nije želeo da ga zovem tako.
Ako je on pristao da mene zove njabo, onda on želi da mu dam srpsko ime i da ga tako zovem.
Izbor je pao na ime Dragan, i uvek sam sama sebi bila smešna kad ga ne vidim u blizini, pa se proderem “Draaagaaanee”, a iskoči crnac od dva metra iz nekog ćoška, i kaže:”Yes, nyabo!”

Dakle, u daljem tekstu “crni Dragane” i ja smo naše prijateljstvo negovali i gradili, sa puno poštovanja i nežnog razumevanja za medjusobne razlike.

Jednog crnog, da crnji ne moze biti utorka u 14.15 umrla mi je majka u Srbiji.
Prvi let iz Kampale za Evropu u sredu uveče.
Ni na sahranu nisam stigla.

Ležala sam pod dejstvom lekova četiri dana u krevetu.
Nisam jela. Nisam pila. Nisam želela ništa i nikoga u blizini.
Moj crni Dragan je kao pas obigravao oko mojih vrata. Ujutru, u podne i uveče.

Mislim da je i Arona dovodio, ne sećam se. Maglovito je sećanje na te dane.
Pisao mi je pisma.
Isus mu je svraćao.
Rekao je da je mama dobro, i da će i njegova njabo biti dobro, samo treba vremena.

Jednoga dana sam ga pustila. Dugo smo ćutali. Sa prijateljima možeš da ćutiš koliko ti volja.
Zamolio me je da mu učinim uslugu i da se zajedno pomolimo za mamu.
Bila sam besna.
Rekla sam da mi se jebe za Isusa i za molitve, i da neću jebeno da se molim, i da mi je njegov pajtos uzeo mamu, i da se jebu!
Dragan se molio sam, i rekao da me i on i Isus razumeju.

Onda sam ja satima plakala, a moj crni Dragan me je pustio, i samo je bio.
Za pravog prijatelja, dovoljno je samo da bude.

Organizovao je da se skuplja nešto sšo oni zovu “contribution”, a podrazumeva skupljanje para za svadbe, sahrane, rodjenje dece, bolest….
Samo se jednog dana pojavila sekretarica i donela mi pismo svih zaposlenih i novac.

Pismo je sadržalo uobičajene reči podrške i saučešća. Novac koji oni od svoje bede mogu da skupe, meni, osionoj beloj životinji je mizeran.
Njima je ogroman.
Rekla sam da ne želim novac, ali ona je dobila naredjenje od Dragana da mi ga pošto-poto uvali.
Rekla je da joj je pastor Dragan rekao da mora dati novac, i da njabo treba da uzme i ode na bazen.
Dragan nikad nije uživo video bazen, ali zna šta je, i zna da je njabo srećna kad tamo ide.

Post festum sam saznala da je crni moj Dragan dao celu platu.

Ljutito sam ga sutradan pitala šta to znači, i zašto je to uradio?
Rekao je da je njabo njemu bezbroj plata dala i da ga jedna neće osiromašiti.

Ispričao mi je kako se jednom dogovorio s Grace, njegovom suprugom, da cele plate daaju crkvi.
I jesu.
I Isus nije dozvolio da umru od gladi.

monika
Na polasku u Srbiju nosio mi je kofere i plakao kao kiša.
Isus mu je rekao da se neću vratiti.
Rekla sam mu da zajebe više te noćne razgovore sa Isusom, i da se vraćam brzo.

Nekad Isus nije u pravu, ne vidi dobro odozgo. Nekad jeste. Ne znam.
Isus i ja nismo u dobrim odnosima, ali imam predstavnika Pastora Kisu Dragana Brajta, preko njega ću već nešto završiti.
Više verujem u njega nego trinaest Isusa.

3 Comments

  1. shonery
    28 June 2016 at 12:04 am

    Još jedna dobra priča sa “crnog kontinenta”… 😀

  2. 9 July 2016 at 10:53 pm

    Gde je sada njabo?

    • 10 July 2016 at 5:51 am

      Trenutno je u Srbiji a inače u Africi