Priča o kojoj se ne priča ili šta da znate da nećete još dugo

Pogledah film The Angriest Man in Brooklyn sa meni dragim Robinom Williamsom.

Ukratko radi se o čovjeku koji saznaje dijagnozu zbog koje će umrijeti ali spletom okolnosti doktorica mu saopštava da će umrijeti za 90 minuta…dalju radnju filma pretpostavljate. Saznanje da mu ne ostaje mnogo od života donosi preokrete i jurnjavu ali ipak, film nije toliko tipičan da se ne bi isplatio pogledati. Štaviše. Meni se jako dopao.

Zašto? Pa zato što postavlja vrlo jednostavno pitanje:

Šta biste uradili kad biste znali koliko vam je vremena ostalo do kraja života?

Jeste li se ikad to zapitali? Ja bogami nisam. Kad se govori o smrti uvijek ide ono “pu, pu” ili “gluho bilo”, pomjeranje s’ mjesta i ostale tehnike produžavanja života. A tehnike k’o i život – smiješne, presmiješne. Živimo u grču kao da ćemo tako sebe najviše sačuvati. Šipak!

Baba je lijepo znala reći:”Niko nije za sjeme ostao, pa neću ni ja.”  Kad to shvatimo možda ćemo prestati puštati dane da samo prolaze jedan za drugim.

 

Zašto ljudi sebi dozvole da žive otužan život?

Valjda bismo trebali da ga pazimo, koristimo  i uživamo u njemu. Ali ne:

radimo posao koji mrzimo, družimo se sa ljudima koje ne podnosimo, živimo pored osobe koju ne volimo, traćimo vrijeme koje imamo samo sad a ovo sve najčešće zbog toga što glumimo ono što nismo…

A da znamo da ćemo umrijeti za dan, dva, mjesec- da li bi nas to natjeralo da život udahnemo punim plućima?

Poenta je valjda u ovih nekoliko rečenica koji su ostavili najveći utisak na mene:

“Želiš li znati kad ćeš umrijeti?

Ne.

Ali kad bi znala, šta bi napravila sa vremenom koje ti je preostalo?

Probala bih biti sretna.

Pa zašto ne pokušaš?”

 

Ko vam garantuje da imate vremena? Šta biste uradili da znate da nećete još dugo?

Mahatma-Gandhi-Life-Picture-Quotes

3 Comments

  1. Rebeka
    29 November 2014 at 6:58 pm

    Ja bih otisla do Bosne da vidim baku, mamu, tatu i brata. I miss them a lot.

    • bojan
      30 November 2014 at 4:23 pm

      Draga Rebeka, nadam se da ćeš uskoro to i uraditi 🙂

  2. 1 December 2014 at 10:17 am

    Ja bih momentalno dala otkaz…