Pos’o je dobar a para laka – moje iskustvo sa Coca-Cola Bloggers Network Adria

Godinu dana učestvovanja u projektu Coca-Cola Bloggers Network Adria se završava ovim tekstom. U njemu ću vam opisati svoj lični osvrt (a kakav drugi?) na to zašto sam se prijavila na konkurs, kako mi je bilo za vrijeme projekta, šta sam dobila i na kraju, čemu sve to.

Zašto?

Ako već pišeš, to je to. Zašto moraš biti dio nekog projekta?

E nije baš tako. Da je sve tako crno-bijelo, ovaj tekst bi pisao neko drugi, a ne ja, gospođa Nijansa. Kod mene skoro sve uvijek može biti ovako ali i onako. Zavisi iz kojeg ugla se gleda. Tako i sa blogom.

Da je samo do pisanja, pisala bih u svesci a ne na Internetu.

Moje previranje je trajalo. O tom sam već pisala. 

“I bi’ i ne bi’. I pišem i ne pišem. Raduje me, bitno mi je ali je nedostajalo dosta toga.

Nit’ niše, nit’ nekog IT znanja (muž i danas uzdiše kad sjedne za moj računar jer se iznervira), ništa. Jedino što sam znala je da sam imala potrebu da pišem, a i da nije loše da to neko nekad pročita. Tako sam se neodlučno, skoro krišom, bavila blogovanjem. Ljudi koje sam upoznavala putem bloga su postali stvarni prijatelji, što kaže jedna od njih drage blog drugarice ali i učitelji, gurui.

Oni su me držali u tom čudnom svijetu koji je služio kao zaštita od stresa dovoljnog da obori manje kljuse jer mi je takva priroda posla od kojeg živim. Čitanje tuđih priča, učenje (nećete vjerovati šta sve možete naučiti na blogovima!)  a pogotovo pisanje, je bilo blagotvorno i otvaralo nove perspektive.

Značilo mi je što moje pisanje znači nekom.

Pored toga, ja sam vječni đak. Išla bih u školu do penzije ako je ikako moguće. Stalno tražim neku potvrdu od onih koji znaju više od mene da idem u dobrom pravcu.

Meni se činilo da je to što se blogovanja tiče ulazak u Coca-Cola projekat i to ne zato što je u pitanju svjetska kompanija koja u marketing ulaže onoliko koliko ne možemo zamisliti, već zato što iza tog projekta stoji Dragan Varagić. Ako blogujete a ne znate ko je on, počnite iz početka. Nema veze ako vam je blogovanje uživanje. Nema veze ako vam zarada nije na umu. Dragan Varagić je čovjek čija je misija edukacija.  Obrazovanje. Učenje. Kako volite. Njega ne morate da volite, njega čitate.

Dalje. Pored karakterne i ideološke pozadine, tu su još i pare. Da.

Zamislite neko vam plaća da pišete? I ne samo to. Kako bivate plaćeni, trudite se još više. Učite jer je to u suštini, posao. Otprilike ovako nekako.

Šta blogeri mogu da očekuju od učestvovanja u ovom projektu?

I da, to sam i dobila. Pored toga, nezaobilizano je i lično zadovoljstvo što sam u društvu ljudi koji rasturaju.

Hej, pogledajte Jelenu Pantić! Nju pominjem jer je ona po meni neprikosnovena u onom što radi i imala sam to zadovoljstvo da je upoznam. Ostatak ekipe je takođe sjajan. Za neke sam čula prvi put i zaljubila se u njihove tekstove, neke sam pratila od ranije, neke sam počela da čitam bez obzira što mi je tematika manje-više strana. Vidjela sam koliko se trude i na koji načine unapređuju ono što rade.

Takvo okruženje motiviše. Čak i ako bloguješ iz dokonosti i imaš nešto ili mnogo talenta, ovaj projekat je sjajan da radiš na sebi, odnosno na blogu.

Akcija CCBNA je prepoznao potrebu da se hobi pretvori u posao i daje mogućnost svima. Konkurencija postoji jer se blogeri biraju po prinicipu:

Srbija – 4 blogera, Hrvatska – 2 blogera, BIH – 1 bloger, Makedonija – 1 bloger i Crna Gora – 1 bloger.

Sve dodatne informacije, tekstove svih blogera iz 2014. iz prve godine projekta i tekstove nas iz 2015. godina možete naći na stranici www.bloggersnetwork.org.rs.

I kad vas neko pita šta će vam to, šta to piskarate po internetima nećete se znojiti zbog odgovora čak ni na selu 😀

Ako konkurišete, sretno! Ako prođete, jedva čekam da čujem vaše iskustvo. Držim fige i imam otvoren tab za novi blog(ove).

p.s. Para je laka samo ako volite to što radite.

_____________________________________________________________________

Ovaj tekst je dio akcije Coca-cola bloggers network Adria i bilo mi je zadovoljstvo biti dio projekta

 

 

 

 

2 Comments

  1. 11 March 2016 at 12:09 pm

    You made me want it.
    You gonna jedeš brdo slatkiša i slanića sa mnom kad ne prođem.
    Valjd’ se odvažim. 🙂

  2. 11 March 2016 at 12:20 pm

    Draga moja blog drugarice…
    Neverovatno je koliko mi je blog promenio život; otvorio oči, gurnuo me u svet čuda, drugih i tuđih ljudi, svet divnih ideja i mogućnosti. Zbog njega mnogo bolje i smislenije živim, i osećam da imam nešto što većina nema.
    Uostalom, kad bih tebe srela da nije bloga? I druge divne ljude?
    Cele nam se ljubavi rodile iz ovoga, ne samo prijateljstva…

    Stvarno si srećnica što si uspela da budeš deo ovog tima.
    Ja sam probala, pa – videćemo 🙂
    Čekam 15.mart i nadam se da će žiri biti raspoložen kada bude ocenjivao moj blog 🙂

    p.s.Nina, go for it!