Od draizine do kargo bicikla

U gostima mi je Robert Latyák, čovjek kojeg sam upoznala na Biciklana Festu, provela sa njim dovoljno dugo da čujem kako se zove i da pravi cargo bicikle. Priča je bila itekako zanimljiva, ali vremena za nju nismo imali. Ipak, zapamtila sam ga, uostalom kao i on stari naziv jedne ulice u Banjaluci gdje je nekad živio neki njegov prijatelj kojem je poslao pismo a odgovor nikad nije dobio. Čovjek koji ti to spominje a prvi put te vidi i na to sve sam pravi bicikle, ne može biti tek tako zaboravljen čak ni od nas zaboravnih. Našli smo se online, prozborili još koju i shvatili kako bi bilo odlično da i biciklisti u Banjaluci čuju šta on to radi i čime se bavi. A radi nešto jedinstveno za naše prostore – pravi teretne (cargo) bicikle. Kroz tri teksta, upoznaćete Roberta i imati priliku da čujete malo istorije o biciklu kao i priču u Vizantu, home made cargo bajku. 

Od pamtiveka naovamo ljudski duh teži da prevazide postojeće granice. Rezultati ovih “prevazilaženja” vide se oko nas na svakom koraku. Zagnjureni u šarene ekrane raznih sokoćala, danonoćno prevazilazimo moć sedenja na stolicama sa ili bez točkića. Tragajući za boljim rešenjima individualnog prevoznog sredstva od stolice sa točkićima, pronalazači nisu ni sanjali da će jedan koncept na dva točka da ima toliki uticaj na stil života ljudi na svim kontinentima. Ne!

Tako, svakako, nije rođen bicikl. To se ipak dogodilo malo drugačije i mnogo ranije. Nisu baš sve izmislili Stiv i Bil.

Od najmlađe osvojenog kontinenta Australije, preko Indonezije i Azije do starog kontinenta Evrope i pramajke Afrike, sve do blizanaca Severne i Južne Amerike razdvojenih panamskim kanalom, bicikl
je prevazišao status prevoznog sredstva i postao ikona.

Oko njega se okupljaju zaljubljenici i umetnici, mehaničari i inženjeri, futuristi i inovatori, biciklistička udruženja, filmska industrija, vozači svih uzrasta, veroispovesti, socijalnog statusa, političkih i seksualnih opredeljenja.

Tajna njegovog uspeha kao koncepta prevoznog sredstva je što rado prihvata sve uticaje i novine, a pri tome ostaje
autentičan i lako prepoznatljiv, jednostavno bicikl.

Nije lako odrediti tačan datum nastanka prvog bicikla, zato što primena novih dostignuća na razvoj jednog koncepta vozila predstavlja neprekidan proces; svako novo dostignuće oslanja se na
prethodno, postepeno ga menja i stvara novi kvalitet. Od velike nam je pomoći istorija koja bi mogla da rasvetli neke od činjenica vezanih za evoluciju dvotočkaša i nastanak bicikla. Osvrnimo se na
pocetke ljudske civilizacije, jer smatram da se tamo krije iskra koja je zapalila vatru strasti koju kotrljanje i vožnja izazivaju u nama.

Revolucionarni pronalazak

Bicikl i par točkova idu zajedno kao ptica sa parom krila, nerazdvojni su. Točak međutim, kao
revolucionarni pronalazak, vuče korene od kraja Neolita, oko 4500 godina pre Hrista i stariji je od bicikla. Dokaz tome je da osim grnčarskog točka iz toga doba, arheolozi nisu uspeli da pronađu baš
ni delić bicikla kojim bi naši preci, na primer, obilazili svoje njive ili odlazili na pecanje.

Pot Wheel
Majstor i pomoćnik za grnčarskim točkom

U ta vremena, ljudi su samo tabanali, i svaka pomoć pri takvom putovanju bila je dragocena.
Nemiran ljudski duh, samo pet stotina godina nakon pronalaska točka, pripitomio je divljeg konja i upregao ga u taljige da prevozi ljude i stvari. Lakše savladavanje razdaljina i povećana mobilnost
doprineli su bržoj kolonizaciji nenastanjenih oblasti pogodnih za život. Širenjem ljudske populacije, neželjeni susreti i sukobi oko iste teritorije bile su uobičajene pojave; ratovalo se za prirodne resurse i
slavu, ali niko nije mogao da pretpostavi koliki uticaj će točak da ima na razvoj civilizacije.

Hittite_Chariot
Hetitske kočije, približno 17. vek pre nove ere

Možda će neko od vas da pomisli da je pisac ovih redova izgubio guvernalu kada pokušava da napravi paralelu između kočija i bicikla. Iako između ovih dvotočkaša naizgled nema mnogo dodirnih tačaka, zanimljivo je pogledati koje su sličnosti i razlike, a procene i zaključke ostavljam vama.
[one_third]               [/one_third]Kočije                        Bicikl
Pogon: Bar jedna životinja sa četiri noge  Uglavnom jedna živuljka sa dve noge
Vrsta tereta:                Ratnici uglavnom             Deca uglavnom
Broj točkova:                       Dva                                     Dva
Broj paoka/žbica:     Nekoliko pari paoka             Od nekoliko do mnogo pari žbica
Upravljanje:                    Uzdama                      Uzdamo se u upravljač
Boja:                Zavisi od inspiracije majstora       Zavisi od mode
Način polaska:     Udarcem bica uz povik        Pritiskom na pedalu uz osmeh

Dva točka u liniji

Od vremena prvog grnčarskog točka i prvih taljiga, proći će oko šest milenijuma dok se neko dovitljiv nije usudio da napravi vozilo na samo dva točka ali postavljenih u liniju, jedan iza drugog.
Iako se na nekim skicama iz doba Renesanse sa kraja XV veka može prepoznati nešto nalik biciklu, prva praktična primena takvog vozila vodi nas u Nemačku, u drugu deceniju XIX veka. Januara 1818.
u Manhajmu, pronalazač i student arhitekture i fizike sa univerzitetu u Hajdelbergu, Karl Drajs (Karl Drais) prijavio je patent na vozilo koje potseća na današnji bicikl; Laufmaschine – mašina za trčanje, poznata po svom pronalazaču i kao draizina, kretala se tako što se vozač odgurivao nogama od
zemlje.
Drajs je, prikazujući upotrebljivost svoje mašine, u jednom dahu uspeo da prevali 9 milja, a iste
godine prikazao je na sajmu u Parizu.

Draisine_or_Laufmaschine,_around_1820._Archetype_of_the_Bicycle._Pic_01
Kopija jedne od prvobitnih draizina

Iako je patent bio registrovan, kopije su ubrzo prodavane širom Evrope što je draizinu učinilo popularnim prevoznim sredstvom. Svojom popularnošću utabala je put drugim pronalazačima XIX veka koji su nastavili da usavršavaju ovaj koncept dvotočkaša.

Draisine1817
Karlova draizina, kraj druge decenije XIX veka

Prvi bicikl

Sin kovača iz okruga Damfrajs u Škotskoj, bavio se mnogim zanimanjima pre nego je i sam postao kovač. Kirkpatrik Mekmilan (Kirkpatrick MacMillan) trčkarao je kao mladić oko kuće na vozilu sličnom draizini, kada je shvatio da bi neverovatan napredak učinio da napravi nešto slično a da noge ne mora da spušta na zemlju. Radeći uporno u kovačkoj radionici svoga oca, završio je svoju mašinu 1839. godine.

Prvi bicikl sa pedalama kretao se tako što je vozač horizontalnim potiskivanjem pedala preko polužnog mehanizma pokretao zadnji točak. Bicikl je bio prilično težak i za njegovo kretanje trebalo je mnogo snage. Tvrdoglavi i uporni Škotlanđanin ubrzo je usavršio vožnju po neravnim, seoskim putevima i uspeo da 14 milja od kuće do Damfrajsa preveze za manje od sat vremena.

Macmillan1839-2
Kirkpatrikov bicikl pokretan polužnim mehanizmom, kraj četvrte decenije XIX veka

Sledeći izazov bio je pravi istorijski poduhvat. U junu 1842. odlučio je da poseti brata u Glazgovu i krenuo od svoje kuće na put od skoro 70 milja (113 km). Dok se približavao jednom selu, masa ljudi
istrčala je da pozdravi “đavola na biciklu”. Sve veća gužva učinila je da nesrećni sin kovača naleti na nedužnu devojčicu. Iako je samo ogrebala nogu, uzbuđenje i gužva naterali su je u plač. Mekmilana
su odveli u policijsku stanicu, a sutradan je saslušan i kažnjen sa pet šilinga za lakšu povredu. Tokom saslušanja, sudija nije mogao da mu poveruje da je za samo pet sati uspeo na biciklu da prevali oko 40 milja (65 km).

Mekmilan se smatra tvorcem prvog bicikla sa pogonom na pedale. Nikada nije prijavio svoj patent jer svoju mašinu nije smatrao revolucionarnim pronalaskom niti je pokušao da zaradi na njoj.

Međutim, drugi su prepoznali potencijal ovog pronalaska i ubrzo su počele da se prodaju kopije. Gavin Dalzel iz Lesmahagova, iskopirao je njegov bicikl i pričao ljudima o detaljima i načinu vožnje, pa se vest raširila tako da se više od 50 godina on smatrao tvorcem prvog bicikla. Mekmilan nije mario za prašinu koja se dizala oko njegovog pronalaska, nego je uživao u mirnom seoskom životu na koji je
navikao.
U sledećem delu ovog putovanja stići ćemo, polako ali sigurno i do kargo bicikla.
Autor teksta: Robert L.
facebook.com/vizant.cargo.bike