Obična ljubavna priča

Ona je iz Banjaluke, mada često pominje Petrovac.

On sa Novog Zelanda jer nam Whakatane sigurno malo govori.

I ovo je priča o njima. Obična da običnija ne može biti.

 

Od kad je znam pričala je o Portugalu. Kad popije koju pričala je na portugalskom. Puno ž-ova koja se kotrljalo na meni nepoznatom jeziku mi je ličilo na ostatak nekog života iz Lisabona. Čak je i fado obožavala. Ništa mi nije bilo jasno, pitala sam je u čemu je fazon.

Nema fazona, Portugal je za nju bio magična zemlja. Zbog te ljubavi, njena najbolja prijateljica je za neki njen rođendan, odlučila je da joj za korak približi njenoj zemlji. Umjesto poklona, prijateljica je predložila da damo koju paricu za njen odlazak u Portugal. “Portugalski štek” je već imala i trebalo je još malo. I skupili smo još nešto i otišla je.

Vratila se sa hrpom slika i brdom utisaka. Rekla je da je bilo nevjerovatno. Proputovala je nekoliko gradova, upoznala dosta ljudi, ostvarila je svoj san. A znate kako ide sa ljudima koji idu za svojim snovima – sudbina odradi veliki dio posla za njih a i sreća se tu nekako uvijek uplete.

U Portugalu, u jednom hostelu, slučajno je upoznala njega. On je bio na svom putovanju kroz Evropu. Proveli su dan razgledajući grad. Kad nam je to pričala, mi smo se gurkali i namigivali…kaooo, je li samo to? Da, samo to.

Nedugo nakon njenog povratka, došao je i on u Banjaluku. Bosna mu je bila u planu, sa njom je ostao u kontaktu pa je, Banjaluka bila logičan izbor.

Tad smo ga i upoznali. Gurkali smo se opet i govorili, ma tu sigurno ima nešto. Nije bilo.

On je otišao u Evropu i opet se nakon koju sedmicu vratio. Više se nismo gurkali. Moralo je biti nešto. I bilo je.

Nakon oko godinu dana, ona je otišla kod njega. Da, tamo, na Novi Zeland. Iako se kilometri između nisu smanjivali a vrijeme prolazilo, odvažili su se da se vide ponovo. Nije je bilo jednostavno ali postalo je.

I tad su negdje i shvatili. To je to. I neće ona otići iz Bosne, bar ne još. On je došao ovamo. I biće svadba. Dobro, ne baš svadba, prije svadbica. Ali biće trubači i DJ. I mi ćemo biti tamo. I ako niste znali, ovako izgledaju obične ljubavne priče. Jednostavno 🙂

1012672_10202420672291636_1683400439_n

Ovo je moj poklon njima. Njoj ako je uhvati PMS, a njemu kad nauči da čita  naš 🙂

 

 

 

 

 

2 Comments

  1. Rebeka
    9 October 2014 at 2:35 pm

    I koliko ima sada da zive skupa na Novom Zelandu?

  2. 10 October 2014 at 10:02 pm

    Divno! Predivno! Ljubav…