Ljubav ne čeka

– Mama! Maaaamaaa!,  naginje se preko ugaone, penje na stranicu i rukama oslanja na radni sto.

Malo mu pažnju odvuče crtani ali ne odustaje. Izgleda da je nešto bitno.

– MAAAMAA!, glava mu viri iznad monitora.

Koljenima se oslanja na stranicu od ugaone, a rukama na radni sto. Seka je sa tatom negdje na podu.

Pogledam, a on napućio usne i čeka da ga poljubim. Ljubnem ga.

– Može li mama samo da nešto napiše?  Ne sjećam se kad sam nešto zadnji put pisala.

– Jeji zato što si uspavljivala seku i igjala se sa mnom?

Jeste. Zato.

I nema veze što su tu baba i deda. I što dođe i druga baba. I što ne peremo veš na potoku. I ne peglamo. I što nam je kuća u haosu.

DSC_0090

Koristimo sunce i slobodno vrijeme da ga provodimo zajedno koliko god je moguće. Ne samo zato što ga je malo. I što “živimo brzo”. Već se čovjek mali zaljubio. I nije to mala stvar iako je mala, vrtićka ljubav. Eto one ozbiljne vrlo brzo.  Neće mamu trebati stalno. I zato nema čekanja. Otišli smo. Vraćamo se sa kišom.

makicno

1 Comment

  1. 27 September 2015 at 11:59 pm

    Tako je! Ne daj se, mama, koga još briga za haos u kući i glavi, sve dok smo za malce uvek spremne i orne. Pazi ti njega, mangupa, čeka poljubac. <3