Koja je tvoja Internet persona?

Prije par godina, bila sam na jednoj mailing listi koja je napravljena u cilju dogovaranja oko jednog biciklističkog događaja. Na listi je bilo nekoliko desetina adresa i nisam poznavala sve ljude. Prepiska je išla kako je išla, ali mailovi sa jedne adrese su bili poprilično neuobičajeni, čak neugodni. Momak je pisao uglavnom velikim slovima, a znamo kako CAPS LOCK danas djeluje na ljude, kao da GALAMITE,  a sadržaj napisanog je, u stvari to i govorio. Čovjek je držao pridike svima, vrijeđao itd. Meni nije bilo jasno o čemu se radi i pokušala sam saznati ko je on. Bio je to na oko, jedan fin i kulturan, tih momak koji je na sastancima koji su slijedili nakon mailova, bio skoro nevidiljiv; nije se javljao na za riječ, držao se po strani. Mom čudu nije bilo kraja. Dr. Jekyll and Mr. Hyde. Njegova ličnost na internetu je potpuno drugačije izgledala od predstave uživo.

Odavno razmišljam o ovoj temi, a kako ovih dana namjerno pravim odstupnicu od interneta, tema mi se još više sama nameće.

Koliko se naše online ponašanje razlikuje od ponašanja u stvarnom svijetu?

Naravno da je i online ponašanje dio stvarnog svijeta, neodvojiv je postao, ali opet –

da li biste ono što pišete i dijelite na Interentu govorili ljudima u lice?

Mnogi ljudi koji se profesionalno bave digitalnim medijima i Internetom (možda je to i isto!?) savjetuju da online pišemo samo ono što bismo rekli na Dnevniku. Htjeli to ili ne, televizor je kod nas još uvijek prozor u svijet. Zato nam je valjda taj svijet malen i skučen ali dobro, neću u tom pravcu sad.

Ovo je savjet za ljude čiji digitalni trag ostaje malo duže, koji se bave pisanjem ili imaju veći broj pratilaca, čiji je posao javni, a u cilju naglašavanja odgovornosti za ono što govore. Ja bih stvari spustila za koju stepenicu niže i pitala:

Da li biste ono što pišete na svojim profilima na društvenim mrežama rekli stotinama ljudi u živo, kao što to radite na Internetu?

Teško, je l’ da?

Meni je par puta bilo prosto nevjerovatno da su neki ljudi toliko bahati online a uživo su prave mace. Mislila sam čak da su licemjerni. Ali, sudeći po nekim psiholozima, ovakvo ponašanje je normalno. Interent, odnosno online komunikacija u ljudima proizvodi nešto što se zove the online disinhibition effect.

U suštini, najprostije rečeno, radi se o popuštanju društvenih kočnica koje inače postoje u komunikaciji licem u lice. Izgleda da onaj izraz “u oči me gledaj kad mi pričaš” itekako ima smisla.

Kod nekih ljudi je to izraženo više, kod nekih manje. A pored toga, ljudima koji su po prirodi introverti i teže komuniciraju u grupi, Internet sigurno pruža mogućnost punijeg izražavanja.

Ali tu je i druga strana medalje, ona sa početka teksta. Gdje efekat “otpuštanja kočnica” ide u potpuno drugom pravcu – vrijeđanju, širenju mržnje, zajedljivosti. Vjerujem da ste imali iskustva da na svojim leđima osjetite bijes tvrdih momaka i cura, ali samo online. Ne bih se mnogo bavila njima jer za njih postoji nekoliko opcija, a najčešće se svode na ignorisanje. Jeste nekad teško ali čemu gubiti energiju na ljude koji imaju dvostruke standarde?

Ono što je bitno u cijeloj ovoj priči da  da svako može birati kako će se ponašati i čvrsto vjerujem da što manja razlika između online i offline ponašanja govori o autentičnosti osobe.

Ako se sadržaj poruke koju osoba šalje ne mijenja, onda mislim da način na koji to radi ne bi trebao biti problem.

Šta vi kažete? Koliko vam se ponašanje razlikuje u zavisnosti od okoline i brzine protoka? 🙂

 

20 Comments

  1. 11 August 2015 at 6:30 pm

    Kod mene je prilično slična, ali uz bitnu stavku da je to došlo na uštrb broja ljudi sa kojima komuniciram.

    Što se tiče tema kojima se bavim manje više su iste, sekularizam, ljudska prava, liberalizam (i’m great fun at parties!). No imam dva krugavan neta sa kojima razgovaram, meni bliži i neuporedivo uži čine ljusi sa kojima mogu bez problema da razgovaram o tim stavovima na racionalan način, i znatno veći sa kojima nemam pojma o čemu bih razgovarao (čitaj kada odem u goste ili kada se vidimo beži mi se posle 15 minuta).

    Imaju tu neka još neka pravila koja poštujem na oba mjesta kao to da nikada, ali nikada i nikome ne govorim o mojoj porodici, ili uopšte o licima koja nisu prisutna (ne računajući javne ličnosti ofc.).

    Peace out 😀

  2. 11 August 2015 at 6:40 pm

    Isti sam i trudim se da budem još bolji u realu…
    Kako me drugi vide, na njima je, lol…

  3. 11 August 2015 at 7:05 pm

    Deda, u pravu si 🙂 Upoznala sam te i tako je. Nikolu nisam još ali vjerujem da je to-to.

  4. 11 August 2015 at 10:44 pm

    U suštini, ja sam veoma stidljiva i tremaroš uživo, ali samo do trenutka dok ne počnem da pričam sa ljudima. 🙂
    Što se ostalog tiče, ista sam offline i online, nemam potrebe da se foliram i pretvaram. Doduše, sad je malo počeo da me drma klimaks pa sam počela da pametujem za neke nebitne stvari žešće, al’ dobro. 😉 To radim na svojim profilima i na sopstvene teme, na tuđe nemam potrebu da to radim. A pogotovo nemam potrebu da se dokazujem da sam “mnogo” pametna za sve na kugli zemaljskoj. Jer nisam!
    Ono što meni nije jasno i nikada mi neće biti jasno (to je nekako baš zastupljeno u mom gastro/blog fahu) je da osobe ne žele da se predstave imenom i prezimenom, već se kriju iza raznih nikova.

    • 11 August 2015 at 10:49 pm

      Nek’ si ti meni došla 🙂 sigurno će mi torta biti super.
      Dosta ljudi ima tremu kako u grupi tako i sa novim ljudima i zato je internet super ako je osoba konstruktivna. Ova druga krajnost je problem. A klimaks imaš offline i online 🙂 šta fali. Davanje komentara sa lažnim mailom je ono što je meni savršeno jasno – vjerovatno neko poznat želi da nam stavi soli na rep. Nemam drugog objašnjenja. Nik još i mogu da prebolim…reče Dara 🙂

  5. 11 August 2015 at 11:12 pm

    Ha ha ha… Dobro, namestilo se, a da nisam ni skontala #plavuša 😛 nisam mislila na tebe i nick.
    Ti ne kriješ da si “živ čovek sa porodicom”. Stavljaš fotke bez problema. Na to sam mislila.

  6. 11 August 2015 at 11:13 pm

    Znam da nisi 🙂 Ja sama sebe prozivam.

  7. 11 August 2015 at 11:48 pm

    Na samom početku mog korištenja internet profila bila sam poprilično stidljiva, jer i u offline životu nisam bila neko kome je lako izaći pred masu i reći svoje mišljenje. Međutim, taj proces je trajao, isto kao i izgradnja moje ličnosti, i stavova, tako da sad slobodno mogu reći da onako kako se predstavljam online, takva sam i u offline životu, plus još pričljivija, jer kad bih svakodnevno pisala ili komentarisala na sve teme koje me zanimaju, vjerovatno bih zapostavila klince 😀 pa onda sačekam priliku da uživo podjelim svoje mišljenje o određenim temama sa.određenom skupinom ili pojedincem 🙂

  8. 12 August 2015 at 8:01 am

    To je sasvim normalno da se pišeš na drugačiji način u skladu sa ličnim promjenama. 🙂

  9. 12 August 2015 at 8:54 am

    To i jeste moj problem. Što se ne zna gde sam otvorenija – on ili off line? Potpuno isto pričam i na netu, i na Mesecu, i u vinogradu… 🙂

  10. Tamara
    12 August 2015 at 9:25 am

    ..istina je da online izađu neke dublje istine! Potisnute težnje, kontemplacije nastale usljed prekomjerne introverzije u realnom svijetu (face to face kontakt)…
    …istina je da agresivne likove na net-u treba ignorisati…i sama sam nekoliko puta upala u zamku da uđem u nekakvu raspravu sa istima – ali ne vrijedi. Samo trošenje uzaludnog vremena da se njima objasni (a i ko smo mi da kažemo da smo sto posto u pravu?)…elem, ima još jedna stvar koja je možda dobra – neko treći će pročitati taj neki tvoj komentar i složiće se i tako se formira nevidljiva grupa istomišljenika i u onom smislu “gle, nisam sam, ima neko ko misli kao i ja”, dobiješ potvrdu svojih uvjerenja, a lakše je kada nas ima više…

  11. 12 August 2015 at 1:57 pm

    Mislim da sam puno otvorenija online… dok se ne oslobodim i malo upoznam offline ljude 😀
    Uostalom, šta ti veliš?
    Muža mi znaju sažalijevati u kontekstu “Kako li je njemu sa onom jezikačom” 😀

  12. 12 August 2015 at 3:16 pm

    Odličan tekst koji tera na razmišljanje. Slatko sam se nasmejala Jeleninom komentaru koji opisuje I mene :). Ipak, mislim da u nekim prilikama znam da budem otvorenija online. Stidljivost je u pitanju. Razmislim jedno 100 puta pre nego što pošaljem nešto što sam napisala, a sigurno nikada ne bih rekla uživo.

  13. 12 August 2015 at 5:22 pm

    To sam što sam. Ne pišem ono što ne mislim i što ne bih rekla. Mislim da ostavljam drugačiji utisak, da sam otvorenija i da sam zamlata. Imam tih trenutaka u pravom društvu, ali sam u biti zatvorena osoba. Ako neko ćuti, ja ćutim na kvadrat. Ako je neko otvoren, ja lupetam! To se online ne vidi. I drugo, izbegavam negativne ljude. U online svetu lako je nekoga izignorisati. U stvarnom je to ponekad jako teško jer zahteva da budem neprijatna i nepristojna.

  14. 12 August 2015 at 9:57 pm

    😀

  15. 12 August 2015 at 9:58 pm

    Hvala. Dugo razmišljam o ovoj temi i mislila sam da će tekst biti nekako drugačiji ali valjda sam prenijela što sam htjela reći. 🙂

  16. 27 August 2015 at 12:41 pm

    Plašim se da dobrog dela svetske literature ne bi bilo da su ljudi pisali samo ono što su bili spremni da kažu i uživo, pogotovo pred masom, jer neko ko ima dar za pisnje, ne mora nužno da bude i dobar orator. Zapravo, često je obrnuto. Većini je pisanje ventil za pražnjenje upravo onoga što nisu sposobni da kažu, a ne mogu da trpe u sebi. Ja sigurno ne bih stala pred masu i govorila ono o čemu pišem, mada bih u komunikaciji 1 na 1, svakako bila ona ista koja je to napisala. Naravno, negativnosti ništa dobro ne donose ni u pisanoj ni izgovorenoj reči, a ako neko s njima već ide u javnost, jasno je da mora za njih da bude odgovoran u svakom svetu, jer internet je i te kako deo naše realnosti. Zanimljiva je to tema svakako.

    • 27 August 2015 at 1:08 pm

      Sigurno da za mnoge misli treba odstupnica od svijeta, ipak Internet dosta prepliće odstupnicu i boravak među ljudima, makar on bio i online. Više sam bila usmjerena na drastične razlike u ponašanju a tema je istraživanje. Garant se u amerikama njome već uveliko bave 🙂

  17. 27 August 2015 at 1:03 pm

    Tamara, potpuno se slažem. A nekad je snaga tih grupa vrlo produktivna i može doprinijeti nečem dobrom offline.

  18. Vera
    28 August 2015 at 12:35 am

    Samo da se upišem da sam pročitala 😉 i samo ću ŕeć da si tek načela temu 😀