Kad su baterije prazne…

Zadnjih dana nešto je mnogo obaveza a sve sam ih redom SAMA natovarila. Priznajem. Mogla sam reći ne, mogla sam reći – ja imam dvoje male djece, imam mašinu za veš koja ako prestane da radi svi će se u kući zapitati šta se dešava, imam i toliko veša da ako se ikad više posloži, ukućani će izaći iz kuće jer će misliti da su pogriješili…imate sliku otprilike. Ono što nemam je VRIJEME. Što ne ostavim te obaveze? Pa sviđaju mi se, zato sam ih i htjela.

Elem, u takvom prebukiranom okruženju koje sam svojom glupošću napravila desilo mi se da se osjećam iscrpljeno. Fizički potrošeno, psihički nezadovoljno, mentalno nesređeno, energetski prazno i tako dalje. U svakom slučaju – bezveze. Napola sam ovamo, napola tamo a nigdje nisam. Znam i za liste prioriteta, znam. Nije ni to problem. Znate ono na glupim raskidima “ma do mene je”.

Šećeri prosti, a bogami i složeni, ne pomažu. Masti tuđe i moje, još manje. Tablete i druge droge ne uzimam zbog sitnog djeteta  a valjala bi mi neka promjena stvarnosti. Alkohol u jako malim količinama. Veće količine dobije dijete kad mu skidaju temperaturu. Knjige nemam vremena da čitam trenutno. Samo kratke forme. Muž i prijateljice, nema tu vajde kad je ovakvo stanje. I onda malo posjednem sa sobom i prisjetim se šta mi je ovako nezgodnoj, mnogo sjedalo u zadnje vrijeme.

Dva bloga (a jest, baš je iznenađenje):

Dnevnik jednog direktora i Neblog.

Nisu me oraspoložili (dobro, možda malo slika na sedmom tekstu odozgo na Neblogu;  nema puno novih postova na ovom blogu pa ćete je vjerovatno lako naći po rednom broju ), ni prosvjetlili (možda mrvu Direktor ali ne mogu sad odavati priznanja) ali onako čitucnem tu i tamo, suptilno, da se ne bi poremetila moja nadrndanost. Bitno je da sam konstatovala praznoĆu baterija. Šta činiti sa tim i gdje je energija, trenutno ne znam. Za sad sam u leru. Možda ću kao liječeni alkoholičari  – početi put oporavka ako priznam da imam problem. Evo, priznajem.

Dilane, Dilane…

 

4 Comments

  1. Klasična Štreberka
    2 February 2015 at 1:29 am

    Neću puno daviti. Trebam eto i ja da uhvatim malo sna. Tek je 1.25, a alarm će da se oglasi u 7.
    Ovo što pišeš je uobičajena situacija kad imaš jedno sisanče i drugo malo veće dijete. Mnogo želja, a vremena nigdje. Vjeruj proći će. I ja sam u tom periodu u kojem si sad ti otkrila Neblog, a Direktora malo kasnije. Drž’ se Daro!

  2. Danijela The UMGF.
    2 February 2015 at 1:33 am

    Pih, Majke Kraljice radjaju po desetoro i peru ves na potoku a ti se tu raskukala. Idi begaj. 😛

    • 2 February 2015 at 1:35 am

      A to što zubima kolju pilad!? A?

  3. 2 February 2015 at 1:34 am

    E pa fala! 🙂 Čujem da sve matere isto pričaju a ja kontam da nemaju pojma ili da imaju pojma a nemaju sreće ko ja. Kad ono ja ni pojma ni pameti, tako da sreća ne pomaže 😀 Samo klasičnim štreberkama vjerujem.