Kad je tata bolestan

Dr House je članak koji u grubo razmatra načine bolovanja kod mame i tate. U slučaju da ste ga pročitali, onda će vam biti jasan i ovaj dijalog iz stvarnog život jednih tate i mame:

Mama je bolesna, šmrca, uhvatila je prehlada, sinusi rasturaju, glava boli. Upravo je došla s posla, nakon što je pokupila dijete iz vrtića. Muž je kod kuće, nešto mrda. Ona svaljuje stvari sa sebe, ulazi u kuhinju da pristavi ručak a onda kopa po torbi i poseže za Koldreksom. Tata, sav brižan, govori:

– Mislim da ti olako posežeš za tom hemijom. Zar ne bi to trebala istjerati čajem i cijeđenom narandžom?

Mama ne vjeruje šta čuje i odogovara:

Kad budem imala vremena da tri dana ležim kod kuće i liječim se čajem i narandžom, onda neću uzimati hemiju. A do tad – odjebi.

Tata sebi u bradu nešto komentariše kako je mama u pms-u…

Da li vam ovo zvuči poznato? Mama prehoda bolest jer je ona “otpornija”, “tako je navikla”, “nema vremena” ili koji god imunitetska olakšica da je u pitanju, jednostavno – mama ne leži kad je bolesna. Kad mama leži, mali svijet porodice staje. Dobro, ne staje ali ne funkcioniše kako treba (i ne mora to samo imati veze samo sa maminom vizijom). O tom do koga je i zašto je tako, posvećena je otprilike trećina ovog bloga.

Ono što je strašno, što i svi okolo misle tako – mama ne treba biti bolesna. Kad je tako, onda ona izbjegava obaveze, djeca ispaštaju, a tata..pa kako će on to sve postići?! On radi. To što i mama radi, to nema veze jer se njene odgovornosti na poslu ne računaju kao odgovornosti već kao splet pms-ova.

Sve što mori mater, nije sa razlogom već je hormonski uzrokovano.

Neki ljudi-žene ne misle tako. Neke mame, one malo starije imaju i ovakav stav:

-Mi smo jednostavno jače.

Mlađa mama, ćerka od ove starije mame, učesnica onog dijaloga gore, je onda postavila pravo pitanje:

-Kakvu korist ja kao zadnji korisnik imam od toga!?

Pa da vam bude iskrena…nikakvu. Eventualno, neku sapatničku kafu (čitaj:pivo) sa drugaricama koje će klimati glavom i upadati u riječ da potvrde poredak stvari.

bolestan-muskarac

 

4 Comments

  1. Štreberka
    2 December 2014 at 3:26 pm

    Nešto mi se čini da sam postala redovni komentator na ovom blogu 😀
    Ma nemam pojma, sve si u pravu, sve je obuhvaćeno. Jasno i precizno.
    Međutim, nekako ne mogu da se otmem utisku da smo i same malo krive. Ne prenemažemo se dovoljno. Pod prenemaganjem podrazumijevam padanje u postelju bez ikakve naznake da se planiramo pomaknuti iz nje dok ne odležimo prehladu, ako se i najmanje našalimo i ustanemo to će biti shvaćeno kao: Evo je! Ozdravila! To što će mali svijet porodice stati na par dana ili funkcionisati na rezervi nikako ne treba da nas uzbuđuje. Bolje odležati par dana i prenemagati se za sve pare, nego deset dana vući prehladu i nervozu.

    • 4 December 2014 at 1:03 pm

      Neka te. Meni je drago 🙂
      Sigurno je da je i do nas. To napisah – to što mi mislim da svijet funkcioniše samo ako je to onako kako mi vidimo…jbg. Neka nam onda. Definitivno si u pravu.

  2. 3 December 2014 at 5:43 pm

    Ma bocka to sve rešava! 🙂

    • 4 December 2014 at 1:03 pm

      Da pelcujemo tate? 🙂