Jedna velika predrasuda manje

Nema veće sreće za mene nego kad otkrijem da se neko odao biciklizmu.  Ta sreća pogotovo nema kraja ako saznam da sam bar djelićem doprinijela tom izboru. Pisala sam o jednom takvom slučaju u Jednoj običnoj ženi manje a vjerujte mi, da skoro svakodnevno čujem za nova preobraćenja. Međutim, ovaj put nisam zaslužna ja ni direktno ni indirektno. Ovaj “slučaj” je poseban jer ruši predrasude, a volim kad one stradaju i ne stidim se priznati da ih imam mnogo.

Dakle, ovako.

Idem juče Gospodskom ulicom i pričam na telefon. Priča preko telefona je bila vrlo interesantna ali kako zakoračih u Gospodsku ja je više nisam čula. Zbrzila sam razgovor jer sam ugledala za Banjaluku prilično nesvakidašnji prizor. Čovjek u odijelu i košulji vozi  bicikl koji ne izgleda nimalo jeftino. Mom izvježbanom oku nije moglo promaći da takav bicikl na ulicama Banjaluke vidim prvi put. E-bike, marke Sparta. Full oprema. Prava poslastica po cijeni starog golfa 2.

Neobični gospodin se  zaustavio da isto telefonira, a ja pošto sam svoju sagovornicu sasjekla po kratkom postupku, sad sam čekala da on završi.

Čujem, nije stranac.

Razmišljam, možda reklamira nešto ili je dan nečega a ja ne znam.

Odlučim da se rješim nedoumice.

Dok je razgovarao, ja sam na par koraka od njega, glumila ludilo čačkajući “nešto bitno” na telefonu zbog čega baš tu moram stajati. Sreća, kratko je trajalo.

I uključim se ja.

Do’ar dan – Do’ar dan!

Predstavim se, kažem ko sam, šta sam i gdje sam, a bogami i on. Priča je krenula kao da se znamo 100 godina. Tako to ide sa ljudima zajedničkih interesovanja.

Pokazuje mi bicikl, ja već ljubomorna na divne, ručno šivene, kožne gripove, a on ne budi lijen, pokaza i sic. Bicikl divota jedna.

Vidim, na odijelu mu značka MUP-a RS. Gledam ja tu značku i čekam kvaku. Garant je bicikl dobio službeno, pa mene biciklističku dušu, loži ubudale.

Da potvrdim svoju svekoliku mudrost, upitam ga kako čuva bicikl. Kaže on:

“Parkiram ga ispred MUP-a. Ajd’ da vidim ko će ga ukrast!”.

Pa mi onda još ispriča priču kako je prije vozio Batavusa (Jao, pa ja ga sad vozim!), i kako je ovaj bicikl ludom srećom nabavio lako i za male pare. Biciklistička sreća zbog nabavke dobrog bajka za malo para širila se ulicom 😀

Meni nekako drago. Drago mi što nisam u pravu a još mi bi draže kad reče da zadnjih šest godina skoro svakodnevno ide biciklom na posao. Interesantno je da ovog čovjeka nikad ranije nisam zapazila, mada ako uzmemo u obzir radno vrijeme i lokacije naših firmi, skoro je i razumljivo. Drago mi je bilo što pominje i biciklistčku infrastrukuru. Drago mi je i što smo 10-15 minuta razgovarali kao da se znamo nekoliko godina, a tema je bila neiscprna. Rastali smo  se nakon fotografisanja i sa osmjehom na licu. Totalno cycle chic.

 

Ovo je čovjek koji je raspršio moju predrasudu da su ljudi iz policije ljudi skučenih vidika.

aco

Ovo je još jedan biciklista koji će da sruši i predrasude drugih ljudi kad ga pitaju: “Imaš li ti auto kad dolaziš biciklom na posao?”

9 Comments

  1. Milan
    3 April 2014 at 1:46 pm

    Obozavam ici biciklom na posao i ici na rekreativnu voznju nakon posla. Ali nakon sto su mi jutros po ko zna koji put ukrali bicikl, koji je bio uredno zakljucan podebelom sajlom, mislim da mi je dosta isplativije ici autom na posao…

    • 3 April 2014 at 1:53 pm

      Da, to je onaj momenat koji sve pokvari. Pogotovo što je svježe…meni su dva puta krali bicikl i mogu reći da sam oba puta sama doprinijela tom. Možda ti ovaj tekst bude koristan http://www.karadara.net/2014/03/25/kako-sacuvati-bicikl-od-krade/, ali sezona krađe je definitivno počela. Moj muž ima teoriju da ako bicikl dovoljno loše izgleda, niko ga neće ukrasti. 🙂 Ja nešto nisam pristalica te teorije ali definitivno se može solidnih (čak unikatnih) bicikla za male pare na pijaci. Da posluži makara do posla. A ko zna, možda ga i nađeš na kraju.

  2. 4 April 2014 at 9:05 am

    ..sjajno. ja biciklom idem na posao…ma ne smem da kazem koliko godina…predajem u srednjoj skoli…kada sam kao mlad profesor radila u jednoj osnovnoj, klinci mi izduvaju gumu, pa onda dodju kod mene kuci trepcuci da mi je kao nameste 🙂

    • 4 April 2014 at 9:07 am

      Hahaha! Pa super 😀 moj prijatelj takođe predaje i ide bajkom na posao ali se nije pominjao tako kreativne načine dodvoravanja 😀

  3. Branko
    4 April 2014 at 4:22 pm
  4. Slavica
    17 April 2014 at 10:32 am

    Hocu bicikl!!! 🙂 lik je totalno moderan 🙂

    • 17 April 2014 at 10:35 am

      Haha! Da li imamo još jednu predrasudu manje? 😀 Bicikl je moderan, nego šta! 🙂

  5. 6 July 2014 at 1:03 pm

    Veliki pozdrav! Vozim bicikl vec par godina na posao (u Beogradu, doduse) I nije mi se desilo da mi ga ukradu. Mislim da fora I jeste u tome da bicikl bude jeftin I pohaban,(moj kantocikl je bas takav), a da brava bude dobra. Naravno, bitno je I kako I gde se zakljuca.

    • 7 July 2014 at 4:32 pm

      Haha! Kantocikl – to je termin! 🙂 Da, sigurno da igra ulogu i kakav je bajk ali nekad kantocikl nije dovoljan, naročito ako imaš brdo do kuće ili saputnika 🙂 Kantocikl, super!