Jedna baba nikad nije otišla na pregled dojki…pročitajte šta joj se desilo

Već sam pominjala da ili ignorišem ili se kostriješim na nešto što je popularno i non-stop nam se vrti pred očima ili u ušima. Tako je sa zdravom hranom, “organskim” životom, demokratijom a često i masovnim kampanjama. Ovo zato jer se inače dobre i korisne ideje ili zloupotrebe ili pominju pro forme ili jednostavno izgube smisao zato što svi samo pričaju o tom.

Isto bi bilo sa kampanjom Moje dojke su ok da nisam naišla na nekoliko tekstova koji su me malo više zainteresovali. Iako je oko mene dosta (bliskih) žena prošlo kroz strašnu priču zvanu rak dojke, čak i pored toga što je mnogo ljudi prošlu kroz priču zvanu rak, nisam prije mnogo pažnje obraćala na kampanje tog tipa, pa tako ni na rozu trakicu.

index

Ta bolest je bilo nešto što se dešava a kampanje su ostale samo na nivou kampanja – masovnih pokreta za više ciljeve za koje su uglavnom izdvoje velike pare i koje, po mojoj predrasudi, ne piju puno vode. Ja svoju rutinu što se tiče prevencije držim godišnjim ili polugodišnjim pregledima i po meni, to je bilo dovoljno. Onda naiđem na odličan tekst na Tetki  Kako izgleda ultrazvučni pregled dojke… i prvo se zapitam čemu takav tekst. Pregled kao pregled, čemu sad mudrovanje oko toga. Onda mi je došlo iz dupeta u glavu da je to samo moje mišljenje jer ja redovno idem na te preglede.

Prvo, shvatila sam da je to moj sebičan stav a da ima hrpa žena koja NIKAD nije otišla na pregled i da bi njima ovakav tekst sigurno bio koristan.

Npr. moja baba nikad nije bila na pregledu dojki. Znate ona koja ima posebnu kategoriju na mom blogu. The baba, ona što je preselila. Umrla je od srca, ne od raka. Na brzinu i lako. Otišla iz inata, da djedu jede džigeru i na onom svijetu.

Drugo, razlog zašto te žene nikad nisu bile ili izbjegavaju i odlažu pregled čak i ako napipaju sumnjivu kvržicu je STRAH.

Moja druga baba, ova živa, je napipala kvržicu, čak kvrgu. Iako ju je boljela nije htjela ići doktoru. Nije nikom ni pričala o tom dok moja mama slučajno kroz priču nije saznala za tu kvržicu. Sreća, pa mama nije bila kao baba – bez puno pregovora, odvela ju je doktoru i to na vrijeme jer je baba još živa. Jeste da ima jednu dojku manje ali je živa i prilično zdrava. Ostala je da jede djedu džigeru.

Jeste da je grozno samovoljno otići na pregled koji može završiti podmuklom dijagnozom. I znam da se pregledi dugo čekaju ili druga krajnost, ne čekaju ali skupo naplaćuju. Ali zar život nije najvrijednije što imamo? On uključuje sve ostalo, pa makar i sitne stvari poput jedenja džigere svom djedu 🙂

Idite na pregled.

Moje dojke su ok.

76395_4547928289322_1053921178_n

7 Comments

  1. Rebeka
    24 October 2014 at 3:22 pm

    Moja baka, mamina mama, nazalost je izbjegavala da ide doktoru jedno vrijeme dok se vise nije moglo izdrzati. To je bilo ranih 80 tih godina u bivsoj Jugi. Ja nisam sigurna da li se tada isticalo da zene idu na kontrolu dojki. Ona je imala rak dojke i poslije je vec bilo kasno kada je metastazirao. Da je isla ranije spasilo bi joj zivot.
    Umrla je 1983. Sada kada znam vise, da joj je drugacije razmisljanje moglo spasiti zivot bude mi jako zao! Zivjela bi duze.

  2. Rebeka
    24 October 2014 at 3:27 pm

    Ja se isto grozim papa testa. Iz pocetka sam ga ovdje izbjegavala. A onda sam vidjela da oni imaju pravilo da se papa test treba raditi jednom godisnje, pa kad bih isla kod porodicnog ljekara ona bi uradila test. Rezultati isti dan. Sad isto iza trudnoce.
    Iza poroda ide pregled 6 sedmica i oni uvjek pregledaju i dojke ovdje. Evo i sada treba da sebi naredim da idem na opsti pregled jednom godisnje. Ja i dalje mislila po nasem zdrava sam ja nije mi nista. Ali prevencija je najbolja strategija, redovne godisnje kontrole.

  3. Maya
    25 October 2014 at 2:56 pm

    Već nekoliko godina imam neku kvržicu, zaostatak od dojenja…Svaki put kada odem na kontrolu ljekari me doslovno ismijavaju da paničarim (ne paničarim, idem na kontrolu) i što bezveze dolazim, rugaju se da sam se prepala (a nisam)…Za UZ dojke se u državnoj službi (Kanton Sarajevo) čeka mjesecima, na PAPA test mjesec dana, za mamografiju…ko zna.
    Prepreke koje oni postave da bi se bilo kakva pretraga uradila, ostavlja u utrci za nalaze samo one najodlučnije i najbolesnije i zato su mi sve ove kampanje čista laž. Još su mi luđe i lažnije kampanje u kojima se selebovi (fuj koja riječ) slikaju tek probuđeni da bi skrenuli pažnju na djecu u Siriji, zasipaju ledom i šta još sve ne da bi skrenuli pažnju na sebe, a problemi na koje (kao) ukazuju, ostaju samo problemi, rješenja teoretska.

    • 25 October 2014 at 3:05 pm

      Da, to je druga strana medalje koja se ne vidi u ovim kampanja prema kojim, kao što rekoh, uglavnom imam averziju. Imala bih i prema ovoj da nisam naišla na tekstove na sajtu MojedojkesuOK. A ljekari koji daju takve opaske su sve samo ne ljekari. Svaka čast na pregledima. I ja sam, baš u vrijeme kad mi se baba razboljela osjećala bol u ramenu i ispod ruke pa sam zbog toga otišla pregled ranije nego inače. Doktorica jeste bila ljubazna ali (poznajući cijelu priču) rekla da mi je “prešao strah od babe”. Eto i to je zarazno.

  4. 27 October 2014 at 8:14 am

    Od kad mi je umrla jedna drugarica od raka dojke, pre mnogo godina, ja 2 puta godišnje plaćam – i pregled i svoj miran san 🙂 I podržavam sve akcije tog tipa, i organizujem ih u sklopu posla, i član sam jednog udruženja…

  5. 27 October 2014 at 11:55 am

    U pravu si, većina kampanja služi svemu drugom sem da upozori na ono čemu bi trebalo da služi.

    Pre tri godine, kada smo pokrenuli akciju Moje dojke su Ok, moja snaja se spremala na operaciju dojke sa prognozom da je ono što ima unutra 95 zloćudno i idući od lekara do lekara, prepričavala mi je kako su je pitali kada je poslednji put bila na pregledu dojke i slične stvari, a da ona do tada nije ni znala da treba nešto posebno da ih pregleda, niti koji lekar to radi.

    Inače, rodila je troje dece, posle svakog porođaja je imala straše upale dojki, odlazila kod doktora, primala terapije, ali eto, niko se nikada nije setio da je upozori da treba da ide na neke redovne, preventivne preglede.

    To je bio moj motiv za pokretanje ove akcije. Bez budžeta, bez ičega, sa jednim jedinim ciljem da žene rade ono što radiš ti – da se leče dok su zdrave.

    I onda, kada smo pokrenuli akciju, to je bilo kao pucanje brane, toliko priča, toliko potrebe da se to podeli, toliko problema, toliko neznanja, do onoga da žene imaju pravo na rekonstrukciju dojke posle mastektomije, ali da to ne znaju…

    Oni koji treba time da se bave, i dalje se ne bave, nažalost.

    • 27 October 2014 at 12:11 pm

      Zato hvala bogu na internetu! Jeste da ga nemaju svi ali i živa riječ odradi posao. Sigurna sam u to.