Inboks ili sanduče?

Juče sam dobila poštu. Pravu poštu u pravom sandučetu, metalnom inboksu 🙂 I to zahvaljujući blogu i blogovanju. Ovo je bila treća ( da, brojim jer uživam!) pošta zahvaljujući Internetu od ljudi koje u stvari ne poznajem, a sita se ispričam sa njima.

Jučerašnja pošta me je napokon natjerala da se zahvalim kako valja i trebuje svima koji su zbog mene otišli do pošte…ali krenimo redom i hronološki.

Prvu razglednicu sam dobila od Novoginterneta1987. Čitajući redovno njegove postove, zbližili smo se kroz komentare i istomišljenstvo. Ne znajući s kim ima posla ili još bolje, znajući, u jednom postu se pozdravio sa blogerskim komšilukom i najavio da odlazi na put u Tunis. Po logici stvari, kad neko ide negdje, obično tražim razglednicu. Tako je bilo i sad. Tražila sam po inerciji, ali nisam očekivala da ću je dobiti…kad ono, stiže mail: “Koja ti je adresa?”. 😀

Sreći mojoj nije bilo kraja kad sam vidjela razglednicu u inboksu, pardon, sandučetu.

Picture 002

Drugu poštu sam dobila od jedne mame iz “razreda”. Išle smo skupa u školicu za trudnice. Za vrijeme trudnoće nismo se konektovale, možda zato što sam tad živjela životom bez fejsbuka, a poslije škole sam išla odmah kući kao prava bubatorka. Kad sam recidivirala u fejsbuk, počela sam sa Sandrom da se družim baš zahvaljujući internetu, fejsbuku i blogu.

Sandra me je obradovala jednim specijalnim poklonom – kabanicom za gospodina Bebu da se možemo voziti biciklom i po kiši 😀 Drugarica iz stomaka mu je poslala i razglednicu iz Švicarske gdje i živi.

Picture 004

Na kraju, tu je pošta od juče. Jelena mi je poslala poklon za rođendan 😀 Ne poznajemo se osim kroz postove na blogovima, a pričamo vrlo često. Volimo iste stvari, razmišljamo slično, da smo bliže sigurno bi  skupa pile kafu i vozile bicikl. Ovako se moramo snalaziti, preko žice. Jeleni sam ostala dužna tortu 🙂 Nisam sigurna koji bi se inboks mogao nositi sa tortom. Moraćemo to nekako riješiti face to face.

Picture 001

Hvala vam društvo, nadam se da ću i ja vas usrećiti i obradovati kao što ste i vi mene! Neprocjenjive su sitnice koje život znače.

Evo vam i ♥ pa kud puklo da puklo 😀

p.s. Prijatelji koji nemaju veze sa Internetom a koji se redovno javljaju razglednicama, nisam vas zaboravila. Razglednice uredno čuvam i radujem im se. Mislim da ću vas i sa tim čudima jednom počastiti na blogu. 🙂

8 Comments

  1. 25 December 2013 at 8:41 pm

    E baš lepo 🙂 Sitnice koje ti ulepšaju dan….

    • 25 December 2013 at 10:40 pm

      Jeste 🙂 negdje sam čula da je neko te sitnice nazvao “krupnice” 😀 to je to.

  2. 26 December 2013 at 9:53 am

    Ne znam jel` mi više drago il` mi više neprijatno!
    Ali najvažnije je da si se ti obradovala 🙂 Cica-maca…

    • 26 December 2013 at 10:08 am

      😀 toliko ti je drago ti je neprijatno 😀

  3. Danijela The Mega Fan
    26 December 2013 at 10:13 am

    Divno! I inspirativno!

    • 26 December 2013 at 10:14 am

      Hoćemo se dopisivati 😀

  4. Tanjo
    26 December 2013 at 12:31 pm

    Baš lijepo…

    Razumijemo se 🙂

    Volim razglednice, i često ih šaljem… Imam jedan običaj, kad je neki poseban dan, i nešto lijepo se desi, izradim tu zajedničku fotografiju i pošaljem je, poštom naravno… Neprocjenjivo…

    • 26 December 2013 at 12:37 pm

      🙂 Super, drago mi je čuti jer sigurno obraduje one koji ih dobijaju. Fazon sa fotografijom je odličan! Valjda neću biti previše lijena da ga i ja uradim.