Ignore no more – aplikacija za telefon ili vaspitna metoda

Prije koji dan naletim na članak koji je pisao o novoj aplikaciji za telefone a izmislila ju je jedna majka. Meni bi interesantno što su ovu ženu okarakterisali baš kao majku i zašto je to bitno za cijelu stvar. Detaljnije pročitah o čemu se radi jer i Ajnštajn je bio otac, pa nisu govorili “otac koji je izmislio teoriju relativiteta”. U ovom slučaju, roditeljsko “zvanje” je bilo od presudne važnosti.

“Ignore no more”  aplikacija je, banalno rečeno, vaspitni instrument. Ona na specifičan način uslovljava djecu, jer je prvobitno njima namjenjena, tako što im  jednostavno na daljinu “zaključa” telefon dok ne uzvrate majci ili ocu na SMS ili poziv. U slučaju da nekog zanima i revizija ove aplikacije može je pogledati ovdje.

Do sad ste, vjerovatno, shvatili da ja nisam neki kompjuterski mag a još manje, ne znam da li se koristi ova riječ u ženskom rodu – nanoseksualka, tako da me aplikacija kao takva ne zanima. Mene je zaintrigirala pozadina cijele priče.

Ja sam svoj prvi mobilni telefon dobila sredinom ili krajem (ne sjećam se tačno) srednje škole, sam kraj devedesetih je u pitanju. Nisam ga htjela. Tad sam već nanjušila zašto mama hoće da mi kupi ne tako jeftinu stvar. Kratko je trajalo to hoću-neću natezanje, jer je bilo po maminom i dobila sam Alkatel telefon, koji sam dugo koristila sve sa napuklom antenicom.

I bila sam u pravu. Mama je koristila ovu spravu da me kontroliše. Znam da sam često govorila da mi je “lanac sad mnogo kraći” i nikako nisam voljela taj mobilni. Zašto?

Jer sam morala UVIJEK da odgovorim i na pozive i na SMS-ove koji su tada bili naročito popularni zbog cijene koja je bila puno niža od cijene poziva. “Nisam čula”, “baterija se ispraznila”, “nije bilo mreže” su izgovori koji su slabo ili nikako pili vode kod moje matere tako da ih nisam ni koristila. Možda metode vaspitanja moje mame imaju veze sa nasljednim faktorom o kojem sam pisala u istoimenom članku ili sa tim što je bila udovica, pa je sve morala na sebe preuzeti. Šta god da je bio razlog, vrdanja nije bilo. Mislim bilo je, ali mi se redovno odbijalo od glavu.

Naravno, sad će neko reći, to su bila druga vremena. Normalno da jesu, uvijek su druga vremena, ali stvarno – zaključavanje mobilnog dok se ne javi?

Ne znam šta je ova pametna, jer za mene je pametan svako ko napravi bilo šta što radi na telefonu ili računaru, mama radila prije izmišljanja ove aplikacije. Pretpostavljam da je iscprila sve metode i tehnike kad je došla do ovog.

Znam da koliko god razmišljala, meni se ne čini logičnim da jedna aplikacija radi ono što je roditelj trebao da uradi. Valjda je razlika i u kulturi bitna. Uz sve ove nove zakone koji na Zapadu a polako i kod nas, ulaze u kuću i miješaju se u sve, nikom nije lako. Dok smo na brdovitom Balkanu, bar ovaj ćošak tog brda zvan Bosna, ne mora da brine oko primjene bilo kakvog zakona osim zakona jačeg.

U tom smislu, a sad i iz svoje pozicije matere, mogu samo reći da bi Bebo imao nekoliko opcija u slučaju “mobilni telefon”, a krećući od pretpostavke da su druga vremena:

  • ne bi više mogao da ima sopstveni telefon (vjerovatno bi mu bio bitan) jer ga očigledno ne koristi. Ne znam kojim izgovorima bi se služio da bi opravdao svoje ne javljanje, ali bi prije ovog crvenog, dobio koji žuti karton;
  •  prvo bi bio uskraćen za telefon kod kuće, a naravno i za računar, jer je danas skoro nepostojeća granica između ovo dvoje;
  •  u slučaju da bi nastavio kriviti telefon zbog nedostatka baterije ili loše mreže, dobio bi po svim tehnološkim i dječijim standardima “gori” telefon, tj. old school ciglu koja drži bateriju po par dana a mreže nestaje skoro samo pri padu sistema.

Pošto je Bebo još mali, nemam predstavu kad će uopšte dobiti¹ telefon na korištenje ali ovo su prve stvari koje su mi pale na pamet u slučaju “mobilni telefon”.

Meni se čini da ova aplikacija bitno ne mijenja ništa.  Služi samo za dodatnu instalaciju, zauzimanje memorije i lažnu sigurnost roditelja. Kako god sagledam, nikakve vajde od nje nema jer će problem ostati isti – dijete se neće javljati roditelju jer  misli da treba već zato što ga aplikacija uslovljava, a njihov njihov način komunikacije će u suštini ostati isti.  Baš me zanima me da li je ova aplikacija namijenjena za kućnu upotrebu?  Kad je dijete pored nas i ignoriše nas? Šta onda? Zaključati mu mobilni?

Dobro je dok su mali. Tako svi kažu, mora da su u pravu 🙂

Ipak, čini mi se da je najveća odgovornost  na nama dok su još mali, a kasnije, čini mi se, ostaju samo finese. Dok su mali, gradimo i način komunikacije, autoritet i pružamo primjer.Prijateljstvo ostavljamo za druge ljude, njihove pozive mogu da ignorišu.

Uh, kad pomislim da me tek čekaju Bebini tinejdžerski dani zazvala bih neku višu silu da mi pomogne  ali mislim da prije toga moram dobro da zapnem da to zazivanje ima smisla.

Nije moja baba  džaba govorila: “Sine, ako pomogneš sebi i Bog će ti pomoći.”

0feafdd

1) I o samom “dobijanju”  telefona bi se moglo nešto reći – jer u startu mislim da poklanjanje mobilnog djeci ne bi trebao biti usputni čin. Jednostavno, smatram da ga trebaju zaslužiti, tj odraditi da bi ga poštovali ne samo kao poklon već i kao sredstvo komuniciranja.

8 Comments

  1. Rebeka
    25 August 2014 at 3:15 pm

    Nisam se jos susrela sa tom aplikacijom. Ja sam radila praksu ovdje u Americi u dvije osnovne skole gotovo citav jedan i po semestar. Jednom treci jednom cetvrti razred. Nastava traje do 3 sata. Posije djeca idu na razne poslijepodne aktivnosti a neki kuci. U skoli niko nije koristio mobilni, neko je i imao ali za vrijeme nastave nije. Ucitelj bi oduzeo privremeno ako ne obracaju paznju dok predaje. Moracu pitati moju drugaricu Katju da li to neko koristi. Njena cerka ima meni se cini 11 godina.
    Ovdje izmisljaju svasta da bude sto korisnici hoce ali pitanje je jeli koristeno, bas treba procitati reviews. Sad si me zainteresovala.

  2. 25 August 2014 at 3:17 pm

    Ne znam, ovo je nešto novo. Ali, iskreno, malo mi je glupo.Svaka čast ženi na trudu ali ne znam koliko će biti korisno.

  3. 25 August 2014 at 8:41 pm

    E svaka ti je zlatna!
    Ovo me podsetilo na frku kada su roditelji kukali da se izglasa zakon da kafići i klubovi rade do ponoći. Kažu, da im deca ne čekaju zore napolju. Ako ja kao roditelj ne mogu sa svojim detetom da se dogovorim kada treba da je kod kuće, ako treba država da ga policijom plaši i uteruje u rođenu kuću, onda sam nešto debelo omanula.
    Čuj, molim te! Nateraću dete da komunicira sa mnom tako što ću mu (verovatno tajno) instalirati aplikaciju na telefon. Seems legit.

  4. 26 August 2014 at 12:13 am

    Moj sin (14) već sad sa prezirom gleda na mobilni. Gotovo da ne razume što se ja nerviram ako se ne javi. ”Pa, bio sam na skajpu, mogao si da me cimneš”, za poruke koristi bilo koji chat ili messenger koji ide preko Wi-Fi, i odgovoriće na sve druge poruke pre nego na sms. Eto, nisam pametan… 🙂

    • 26 August 2014 at 9:21 am

      O, pa gdje si bivši komšija :)))
      Meni se čini da jesi pametan čim ti dijete hoće odgovoriti na sve druge poruke osim na sms. Sms je njima vjerovatno prevaziđen ali to nema veze za roditeljskom pričom. Ako je tata online, a zna da će mu se sin isto javiti online, nema zime 🙂

  5. 26 August 2014 at 9:17 am

    🙂
    Naravno da je lakše okriviti zakon nego vaspitati dijete. Ne znam, opet se plašim da je lako teoretisati nama sa malom djecom…vidjećemo. Do tad – stanje pripravnosti 🙂

  6. 27 August 2014 at 9:24 am

    Ako dete hoće s roditeljem da razgovara, javiće mu se i na sms, i na zvonjavu, i na chat, skype… a ako neće – mož` mu kupiti ceo Majkrosoft, džaba! Onda imaš problem… koji ni jedna aplikacija sveta neće rešiti!

    • 27 August 2014 at 9:27 am

      Je li tako? Slažem se 🙂