Idealna slika početka majčinstva – predrasuda koja košta

Zadnjih par sedmica vrvi od događaja i svako malo proleti mi kroz glavu neki članak koji ću napisati. Međutim, slabo šta završava na tastaturi. Nije samo pitanje vremena. Slabo spavam pa vremena, bar za pisanje, ima više. Međutim, otupilo mi pero. Zaštekala sam i preskačem kao zahrđao lanac na biciklu.

Stanem minut da razmislim i shvatim da mi je sve potaman. Jesam malo fizički raštimana ali sve u svemu okolne stvari me slabo dotiču.

Ono što me  sad isključivo raduje, brine i pokreće su kakenje, piškenje, podrigivanje i spavanje 🙂 Ipak, nečiji kakan, pa makar i od rođenog djeteta, ne mora biti razlog za radovanje, niti je buđenje na svakih dva sata zbog dojenja vrhunski užitak.

Moguće je da briga oko bebe na početku ne pričinjava zadovoljstvo ni ocu, a božemeoprosti, ni majci.  Majke su ovdje ipak u prvom planu zbog cijele prirode procesa – trudnoće i rađanja, uopšte promjena kroz koje prolaze.

Zbog toga trebaju biti svjesne da porod i dolazak bebe ne mora nužno početi sa  ljubavi na prvi pogled. To kažu i teorija i praksa.

Kako? Pa majka odmah voli svoje dijete! Majka MORA da zavoli bebu čim je ugleda!

Baš. Ko kaže?

Dobro, kažu reklame i licemjeri. Obično kad se govori o dolasku bebe, govori se  o ljubavi na prvi pogled, najsrećnijem momentu na svijetu, a pored takvog teksta, obično bude neka lijepa i počešljana mati, redovno u bijelom  sa bebom na prsima koja mirno spava.

Kakav bezobrazluk.

Ovakve smicalice vrlo lako mogu navesti žene na pogrešan put i ubjediti ih da nešto rade pogrešno jer  su uglavnom nervozne i plačljive.  Da, ima nešto i do hormona ali nije sve. Skretanjem pažnje na  funkcije  organizma često izbjegavamo ono o čemu je teže razgovarati – o osjećanjima, očekivanjima i ostalim čudima koja se dešavaju u nama a ne mogu se opipati pa zato više volimo dijagnoze nego razgovor.

Da bi koliko-toliko sebi olakšale život i lakše prošle kroz razdoblje koje jeste stresno ali je i lijepo, dobro je sebi dati malo lufta.

Normalno je i dešava se da, naročito sa prvom bebom, majka bude uplašena jer ne zna šta da radi sa tako malim bićem za koje je odgovorna. 

Od brige i straha od nepoznatog nema vremena za  opuštanje. Brineš  i gdje treba i gdje ne treba, a naročito gdje ne treba. Najmanje vjeruješ sebi i ne osjećaš se sigurno, a poruka koju dobijamo je da je biti majka  tako nešto prirodno. Ovakve kontradiktornosti ne daju mamama da uživaju i zato malo prostora ostane za ono šta se očekuje od njih – da bezuslovno vole svoje dijete od momenta rođenja. Volim ja njega, ali kad će mu pupak otpasti? Zašto se dernja ovoliko kad je upravo jela? Ovakva i slična pitanja su ono što se novopečenoj mami mota po glavi. Malo vremena ostane za maženje  kad je mati napeta.

Dešava se da umjesto instantne ljubavi, žena osjeti olakšanje zbog završetka poroda, tj. bola od kojeg je mislila da će umrijeti.

Malo će koja mama to otvoreno reći. Možda će to pomisliti krišom od sebe jer je, ipak, društveno prihvatljivije  reći da je to zato što smo ugledali svoju bebu. Očekuje se od mame da sebe stavi ne u drugi, već ako je moguće nikakav plan. Zadovoljstvo majke treba da bude beba i njeno zadovoljstvo. Tačka. Niko ne spori da je beba na prvom mjestu, ali sam čula majke koje su govorile da nisu čestito ni pogledale bebu jer su jednostavno bile na rubu iznemoglosti, jedva su čekale da zaspu i dođu sebi i da su osjećale krivicu zbog toga.  Zar je toliko nenormalno željeti odmor? Kako će iscrpljena, nezadovoljna majka donijeti dobro svojoj bebi?

beba

A ove počešljane u bijelom služe taman da vam se do kraja sroza slika o sebi kad se pogledate u ogledalo…raščupana kosa, podočnjaci, više od par kila viška, razdrljena pidžama koja često ima fleke od mlijeka ili od bljuckanja. Mati za ne poželjeti.

Baš zbog prevelikih i pogrešnih očekivanja, poljuljanih uvjerenja i osjećaja neadekvatnosti lako se može desiti da se osjećate utučeno i bespomoćno. I to je u redu ako je povremeno. Ono što vam ne treba je takav osjećaj većinu vremena a to se vrlo lako može desiti, pa nećete biti od koristi ni sebi ni bebi.

Zato, ako će vam biti lakše i promjeniti idealnu sliku, sasvim je normalno da stvari i ovako izgledaju

311220116386
Bebo kad je bio skroz mali

Dajte sebi malo prostora. Beba će biti dobro i stvarno ćete je voljeti najviše na svijetu. Ne lupajte glavu ako niste odmah “kliknule”, ako vam je teško i nije sve baš onako kako ste zamislile. To sve ide u rok službe, svakim danom ćete više i fizički i psihički stajati na svojim nogama. Jeste da sad zvuči kao naučna fantastika ali dosta je  lakše  kad dođe sledeća beba 🙂

 

 

18 Comments

  1. Štreberka
    13 October 2014 at 11:47 am

    Ma bježi, meni je muka od ovih idealnih sterilnih slika…..sve divno i krasno. Aha, kako da ne! Svi zovu pitaju kako je beba? Plače li? Aaaaaa plačem ja, što pitaš?! Oba puta problemi sa dojenjem, oba puta začepljenje kanala, temperatura, ragade….beba koja hoće da sisa, a ja svaka dva sata plačem, kršim na glas jadnom djetetu sve na svijetu jer me boli. Uf! Kad se samo sjetim.
    Dobro da ne mračim ima to i svojih čari. Onesvješćivanje od umora i buđenje poslije par minuta u panici. Gdje mi je dijete? Palo sa kreveta? U krevetu? Ma užas.
    Meni su oba puta prva dva mjeseca bila pakao….znam da sam se pitala, pa prolazili ovo? Ikad?!
    Prošlo je, ali ja se sjećam. Sjetim se toga uvijek kad vidim ove sterilne slike. Sjetim se toga uvijek kad novopečenu pitam kako je i mogu li joj kako pomoći.
    Prirodno je biti majka, ali je prirodno biti i umorna.

    • 13 October 2014 at 12:08 pm

      Sterilne slike, dobro kažeš. Meni je drugi put lakše ali sam isto imala kratku muku sa dojenjem. Ipak, nespavanje sve što ono nosi često me makne iz kolosjeka. Lijepo je podsjetiti se da je to u stvari to. Ove u bijelom kad vidim, muka mi dođe. Mada planiram jedno porodično slikanje da odradim (Lenka me navukla, ne znam jesi čitala “Zašto nisam foto-model?”) sve sa bebom, pa da ova raščupana ja svisne od muke kad me vidi u drugom izdanju.
      Btw. meni su prijateljice koje su prolazile kroz isto, uvijek sjedale 🙂 skype, fb, kafa ponekad su bile zlata vrijedne.

  2. Štreberka
    13 October 2014 at 1:31 pm

    Gledala sam slike i čitala post “Zašto nisam foto-model” . Tvoje slike su normalne, životne!
    Ja sam nekako imala tu nesreću da niko nije imao problema sa dojenjem u mom okruženju. Sad kad sam se ja raskukala, onda su i ostale počele da se žale. Kontam u sebi pa što ste dosada ćutale. Valjda je to ta ženska normalna muka o kojoj se ne govori javno. A možda sam i ja neki mutant, ko bi to znao.

  3. Štreberka
    13 October 2014 at 1:33 pm

    *do sada, a ne dosada….grrrr

  4. Rebeka
    13 October 2014 at 4:23 pm

    To je tacno sve sto si opisala. You hit the nail in the head as they say here. Odlicno objasnjeno. Ocevima izpocetka mozda malo tesko padne briga oko bebe, ali to je proces sazrevana. To je i njihovo dijete i treba da pomognu i oni su ucinili da ono dodje na svijet takodje. Hocu reci kada se dijete rodi, roditelji snose odgnovoronost da ga izvedu na pravi put.
    Vezano strah i brigu oko bebe for first time parents, price i sale se mogu ispricati:
    Moja djevojcica je rodjena u 40 sedmici, znaci na vrijeme ali je opet dobila infekciju, rekli su pneumonia, infekcija. Ne znaju zasto ali se desava kad porod traje duze.
    Kada je izasla sa intenzivne u kojoj je provela 8 dana, ja i muz smo bili vjecito u strahu i velikoj paznji. Samo sto nismo na noznim prstima hodali oko nje! Po noci cim cujemo neki glas od bebe palimo flashlight da vidimo jeli dise, iako su doktori rekli da infekcija nece ostaviti nikakve posljedice niti ce dijete biti sklono bolestima disajnih organa.
    Ali, izpocetka brines za sve i svasta dok se ne opustis malo.
    Nadam se da podrigivanje ide dobro i da beba nema puno gasa.
    O, a koja nas je samo sreca i veselje znalo obiliti kad je cujemo u krevecu kako stenje pa onda kaki. Znali smo da ce da bude dobro. Tih prve mjeseci su malo tezi, kako god okrenes.
    evo ti nesto prakticno, ova zena je u 6 godina rodila 5 djece, pa ima sta i da kaze oko organizacije.

    http://cloudmom.com/babys-first-year/organization-tips-for-new-moms/

    A tate mame moraju prosvijetiti.

    • 16 October 2014 at 11:56 pm

      Hvala, opet 🙂

  5. Rebeka
    13 October 2014 at 5:17 pm

    Ljudi, ostalo mi jos jedna misao. Mozda djeluje da previse ozbiljno kad komentarisem, ali ako ce vam svima biti lakse. Porodila se u 40 sedmici, dijete zavrsilo na intenzivnoj njezi 8 dana. Savovi/pucanje treceg stepena, najgori je cetvrti stepen. Spavala na intenzivnoj sa bebom u istoj sobi. E kad smo dosli kuci, sama nigdje rodbine ni roditelja svi na drugom kontinentu. Sverkva se pokupila i otisla nakon sto sam izasla iz bolnice. Samo ja i muz. Problemi sa dojenjem takodje, koristim stit za bradavice i danas.
    I na kraju svega mjesec dana iza poroda dijagnosticiran melanom na mladezu. A melaom je najsmrtonosniji od svih rakova koze. Ako se pusti da napreduje od njega U junu operacije mleanoma i vadjenje limfnog cvora za biopsiju. All clear.
    Ti prvi mjeseci su teski, ali ako imate roditelje u istom graduu to je blagoslov, oni itekako mogu da ucine da ti prvi mjeseci prodju lakse. A ti sto pricaju da je lako i da brzo prodje, da vidim ja njih jedno dva dana i noci da brinu o novorodjencetu pa cu ih pitati kako se zovu.

  6. 13 October 2014 at 11:56 pm

    Ima malo toga da smo izbombardovane idealnim slikama s neta, ali ima malo toga i da same idealizujemo period s početka, kad sve prođe. Ja sada, na primer, gledam slike sebe kako jedva sedim, raščupana, u spavaćici, razdrljenih grudi (koje bole jer mali sisavac ne silazi s njih), i pomislim – jao, kako nam je divno bilo! 🙂
    Nisam zaboravila, ali nekako… Lepo je kad su tako malecki. I kad prođe, da se prisetimo, sve je nekako lepo.
    A prva pomisao nakon porođaja mi je bila – jao što sam žedna! 😀
    Trebalo je roditi moje tri kile ljubavi bez kapi vode. Jeste on sladak, divan, predivan, ali hoće li mi neko dodati čašu vode, umirem? I ne grize me savest, svu ljubav sam nadoknadila kasnije, tada još ojma nisam imala šta mi se dešava.

  7. 14 October 2014 at 9:15 am

    Rodila ti ja tako mog Igora… i doneli mi ga u ruke nakon sat (od prilike), ja ga držim i gledam, i ne verujem. On jadničak ružan k`o akrep, nešto žućkast, sav izgužvan.. ma grozan! Došlo mi da se smejem naglas! 🙂 Bože, ovo li je moje zlato? Da ne poveruješ?.. Ni blizu onim slikama s reklame!
    Videle žene kako ja njega gledam pa mi jedna rekla: “Ne brini draga, biće on sladak za mesec-dva, kad se malo ubuci.” E – tu sam odvalila da se smejem i rekla joj – Znam, znam…nije mi prvi put.” 🙂

    • 16 October 2014 at 11:57 pm

      Ponavljači đaci najbolje znaju gradivo 🙂

  8. Frau S
    18 October 2014 at 9:24 pm

    Rodim ja moju prvu bebu – devojcicu, cim sem je ugledala znala sam da nece biti s njom nikakve muke. Dosla kuci a ono tim pomagaca, baba, dve babice, suprug, tata, maceha, spremacica, komsiluk… ma milina, a beba – mirna premirna. Spava celu noc, sisa, napreduje, pitaju komsije jel mi stvarno imamo bebu ne cuje se nikako. Idemo u setnju u restorane, jedem na miru, divota. Naravo slikam se isfenirana i uvek u belom ( inace to mi je omiljena boja). Posle cetiri meseca krecem na intenzivni kurs jezika i da radim, sve super, jedva cekam da dodjem kuci da vidim svoje cedo… drugi porodjaj, decko, stavili su mi ga u ruke dok je jos bio pupcanom vrpcom povezan i tu je ostao do izlaska iz bolnice. Znaci vec sam se raspala. Dodjem kuci sami suprug ona trogodisnja devojcia – beba od gore, bata i ja. Prvo sto radim peglam, sutra dan radim sve po kuci ko da se nisam porodila, vucem se ko prebijena ali moram nema ko ( u medjuvremenu smo se preselili 1000 km dalje od svih nasih, trazeci leba preko pogace), danas sam prvi put posle mesec dana otisla u grad na rucak, evo sad lezim ne mogu da se pomerim, posle podne sam uhvatila sebe da pored toga sto sam sva izbljuckana vec duze vremena idem samo sa jednom carapom, a druga mi stoji na pola stopala, frizura ne znam kakva je jos u bolnici sam se zadnji put pogledala u ogledalo. Najveca nagrada mi je kad mi suprug kaze idi malo odspavaj, i bez obzira sto je i on prepariran od umora ja otrcim u sobu i u letu do jastuka zaspim.

  9. Frau S
    18 October 2014 at 9:30 pm

    Da zaboravih i ovo da spomenem, posle mesec dana sa prvom bebom sam izgledala ko manekenka, sad umesto fensi vesa nosim listove kupusa na grudima da mi olaksaju bol. Lepota roditeljstva.

    • 22 October 2014 at 2:08 pm

      😀 volim kad neko sažme sve ono kroz šta prolazimo u svom komentaru. Hvala 🙂

  10. Daniela
    25 February 2015 at 3:27 pm

    Juce sam plakala, evo sad lezim s dvomesecnom bebom u narucju, citam komentare i nasmejah se do suza na komentar Frau S :D. Lakse je kad se muka podeli i znas da nisi jedina. Hvala zene, ulepsaste mi dan <3

    • 26 February 2015 at 12:38 am

      🙂 Hvala tebi što si ostavila ovako divan komentar. 🙂 Uživaj sa bebom.

  11. Daniela
    25 February 2015 at 3:32 pm

    Juce sam plakala, evo sad lezim s dvomesecnom bebom u narucju, citam komentare i nasmejah se do suza na komentar Frau S :D. Lakse je kad se muka podeli i znas da nisi jedina. Hvala zene, ulepsaste mi dan <3
    Inace kod mene relativno dobro sve proslo, rodila zdravu devojcicu, lepo napreduje al' ne mogu da mrdnem 5 minuta, sem ako bas cvrsto ne zaspi s tim sto se onda i meni spava. Najvise volim onaj savet "kad spava beba spavaj i ti" i mislim se – sudovi operite se sami, kuco spremi se sama, itd. 🙂

  12. 27 February 2015 at 8:53 pm

    Konačno jedan istinit post u moru “beba mi je promenila život, samo se smejem, samo jedan osmeh moje bebe i ja sve zaboravim”. Evo danas ponovo u nekim lifestyle novinama novopečena mama voditeljka priča o svojoj sreći i kako se super oseća! Ma da, važi! Ja moju prvih mesec dana maltene nisam pogledala kao ljudsko biće. Kako je vidim, tako namestim onu ljutu facu tipa “šta sad opet hoćeš, ne jedem, ne spavam, plačem, sve me boli i sve to ti nije dovoljno da se malo smiriš?”. Joooooj, da ne dužim, svakoj majci treba odati priznanje, majke mi!

    • 27 February 2015 at 9:13 pm

      😀 😀 😀