Duhovna strana djece

SAMO ZA MAME SA DJECOM OD 2+

Kako tvoj jede?

Nikako. Zovemo ga isposnik. Hoda bos i neće da jede. Samo hljeb jede.

I moj isto! Eventualno kifle.

i umače ga u vodu.

Hahaha! Ne vjerujem! I moj!

Evo ilustracije radi, mi smo jadni počeli da ručamo tako što ja odrežem po krišku hljeba svima i stavimo ih u krilo sebi da ovaj mali ne vidi hljeb ne bi li pojeo šta iz tanjira, pa krišom hljeb gricnemo po sistemu “vidi Bebo, golub”. K’o u zatvoru jbt jedemo hljeb krijući. Bila je ideja da mu damo paketić pun kifli jer se kiflama raduje kao da su Bog Otac lično. To je sreća neizmjerna. Kad mama ide iz kuće plaće se na sav glas OSIM ako mama obeća da ide po kiflu.

Još kad mi neko kaže “budi maštovita, smišljaj recepte”, opalila bih ga kutlačom  u cjevanici!  Počela sam jedino domaći hljeb da pravim, šta ću da bar aditive ne jede. Rezlutat toga je da je muž sa 100 prešao na 110 kg, a ovaj mali k’o Sv. Savo.

😀

Ima li kod vas isposnika?

2 Comments

  1. Ema
    24 January 2014 at 7:08 pm

    Mnogo je to slatko Daro… sa malo reči, (ali beskrajno duhovitih) vratila si me u doba onih dečijih blesavih zahteva, uvek istih želja, uvek istih priča koje treba ponavljati unedogled…A da jedu, ne jedu. Bar u tom periodu. Kasnije je već sve druga pesma….

    • 24 January 2014 at 7:45 pm

      Hvala, Ema. Drago mi je čuti da i druga djeca ne jedu ili da nisu jela. (ovaj moj isposnik je sad u jedećoj fazi…ne znam do kad)