Drugo lice balansa – 5 stvari koje trebate uraditi ako želite izgubiti ravnotežu u životu

Jedini balans koji je konstanta u mom životu je balans između dernjave i maženja. Bebo je ušao u fazu u kojoj je 10 minuta razmaženo derište kojem svako malo vidim resicu u grlu kako titra, a sledećih 10 minuta,u stvari, mnogo manje, je razumno i poslušno dijete koje savršeno razumije šta i kako treba uraditi.

Dobro, tu je i balans između hrpa veša. Hrpa koja se treba oprati nekim čudom je obično jednaka hrpi koju treba pomotati, ne daj bože ispeglati.

883000_10200686178893337_1397058094_o
Ili okačiti

I to mi je većinu vremena ok. Mogu reći da je ta neravnoteža i haos u stvari moj balans. Ne smeta mi dranje, nered, haos kad se spremamo negdje. Ipak, dešava se da mi padne energija, da se osjećam bezvoljno i nezadovoljno, da izgubim taj svoj (ne)balans.

Znam da je to sasvim normalna stvar kad ste roditelj male djece, ali npr. proljetos se desilo da je to stanje duže potrajalo. Nisam imala energije ni volje za mnoge stvari pa sam se više posvetila razmišljanju zašto je tako. Zašto sam izbačena iz kolosjeka. Kad sam sve sabrala i oduzela shvatila sam se sledećih nekoliko stvari:

Postavila sam sebi previše prioriteta.

Djeca su naravno na prvom mjestu, ali sam uporedo sa njima bila još u hrpi akcija, projekata, planova. Čak i da sam student bilo bi mi mnogo. Jednostavno me ponijelo i došla sam do granice. Više se nije moglo. Malo po malo, napavila sam čistku. Na vrhu sam ostavila mjesta samo za najvažnije.

Bila sam neorganizovana.

Zbog previše ciljeva, usklađivanje svih dijelova života nije bilo moguće. Dešavalo se da u narednih dvije sedmice imam dogovorono kad i s kim da se vidim, zbog čega i tako dalje. Sve to sa malom bebom. Jedino da imam agenciju koja bi se bavila usklađivanjem programa sve bi bilo izvodivo.

Nisam bila fleksibilna.

Mislila sam da sve zavisi od mene i jako loše se osjećala ako nešto nisam mogla da uradim. Ako uzmem u obzir prethodne dvije stavke, očigledno je koliko je ovo glup i besmislen stav.

Nisam imala rutinu.

Iako volim akciju, nedostajala mi je rutina. Da, rutina, iako često okrivljivana kao dosadna i ubica kreativnosti, odmara. Rutina je sigurnost a ja je tad nisam imala.

Zakomplikovala sam sebi život…

…a to uopšte nije zanimljiv ni lijep osjećaj.

Naravno, nisam ja ovo sve shvatila sama. Za otklanjanje tamnih mrlja dobro dođu bliske osobe ali im to morate dozvoliti.

Jedan uvid je dolazio za drugim ali je poenta da je teško biti zadovoljan ako se balans pretvori u žongliranje. Jedno je vrijeme je moguće, ali kad-tad loptice popadaju i teško ih je pokupiti.

Od proljeća sam ok. Odabrala pririoitete, otpisala sebi super moći. Bez ustezanja tražim podršku i uzimam je kad se nudi. Uvela sam riječi poput „ne mogu“ i „ne želim“ i moj izbalansirani haos se ponovo vratio. Opet sam na nogama, zadovoljna. Možda to nije meditacija na plaži ili vrhu planine.

264677_10150224746132842_5615956_n

Možda to nije mir (ma to sigurno nije!) ali me čini sretnom i ispunjenom i u ravnoteži sa samom sobom. Kako izgleda vaš balans?

______________________________________________

Ovaj tekst je dio akcije Coca-cola Bloggers Network Adria

10 Comments

  1. Klasična Štreberka
    22 July 2015 at 11:09 am

    Pa tako nekako….gotovo isto.
    Mada ta organizovanost mene toliko smori da se mnogo bolje osjećam kad kažem: e danas je plan da nemam plan. To sebi dozvolim bar jednom sedmično.

  2. 22 July 2015 at 11:46 am

    Rado bih se raspisala, ali kucam ti ovo jednom rukom, u drugoj mi je jednomesečna Lena, obe izmorene od grčeva i svega…+ žvrgoljić od 19 meseci… pa evo kako to prolazimo, a tvoje će mi ideje dobro doći! http://mamanacose.com/na-dva-coseta-a-konacno-obla/

  3. 22 July 2015 at 12:34 pm

    Od kad su ove vrućine, ja uopće više nemam balans, ali napredak je što me to ne sekira kao inače! Ljeto nije moje doba godine i jednostavno mi se ništa ne da! Sva sreća, malog razbojnika hrane baka i djeda, a mi ni ne jedemo ovih dana! 😉 Malo napravim reda po kući i to je to! Slabo mi nekako idu i postovi za blog, svašta nešto pripremljeno, a kad se sjetim da sve treba fotkati po danjem svjetlu, prođe me volja! 🙂 Dok ne osvježi van funkcije sam, ali sve što si navela se trudim primjenjivati kad sam u normalnom stanju! 😉

  4. 22 July 2015 at 1:34 pm

    I ja volim isto :))

  5. 22 July 2015 at 3:43 pm

    Dobra organizacija uz obavezno vrijeme i prostor samo za sebe i svoje misli. Tako nekako, valjda. 😉

  6. 22 July 2015 at 5:59 pm

    Jaooooooooooo, meni je ovaj tekst trebao danas. Fala, ti, fala ti!

    • 22 July 2015 at 10:41 pm

      A meni ništa draže od ovakvog komentara 🙂 <3

  7. 22 July 2015 at 9:59 pm

    Odlično sročeno! Kod mene je isto samo što ja ponavljam svoje greške iako sam ih svjesna…

    • 22 July 2015 at 10:41 pm

      Ih, i ja 🙂 samo je pitanje koliko često.

  8. Maya
    25 July 2015 at 9:14 pm

    Sve tačke su super…Ne mora se biti super-zena i mama i uključiti se u 100 projekata…Djeca tako brzo rastu, zato sam se trudila ne propustiti te nezaboravne trenutke, a projekte i ostalo sam polagano vraćala kako su oni rasli. Fleksibilnost je super, i ne treba robovati prevelikoj urednosti kuće i slično, sve će se to pospremiti, treba zivjeti, disati, čitati…
    Kad mi je previše i osjetim potrebu uzmem dan ili dva pauze, sve stoji, ali ja dolazim sebi.
    Pošto ovo navodite da je bilo pred proljeće, tu je i hronični (proljetni) umor i nedostatak sunca, zraka, prirode…ljeti je sve lakše :)…sreća pa je prošlo!