Kad vam vire u šerpu…

A-ha! Evo teme za probleme.

Dojenje je nešto čega se onaj sebični, neiskusni, neporađajući dio planete ili gadi ili rastapa od nježnosti. Prizor majke razgolićenih grudi sa djetetom u naručju je nešto toliko prirodno za oba aktera ali ne i za okolinu. I da, sad dolazimo do problema. Okolina. Ko god da čini tu okolinu često zna da zadaje muke novopočenoj majci koja još ne vjeruje da se porodila i koja je pod pritiskom kako da hrani bebu i brine se o njoj.

Šta to okolina govori?

-Je li beba gladna?-

-Kad/koliko je jela?-

-Sigurno je gladna kad toliko plače.-

-Šta se zamaraš sa tim dojenjem (ionako nemaš dovoljno mlijeka).-

-Možda ti je slabo mlijeko-

-Nemaš dovoljno mlijeka.-

…i na kraju, kao šlag na sve, okolina mladoj mami kaže: “Nemoj sve primati k srcu. Nestaće ti mlijeko.”

Ajmo sad redom.

Kako neko tako glupo pitanje može postaviti? U redu ako pitate prekaljenu mamu koja već doji, ali tek porođenu ženu koja dođe kući…nije na mjestu. Sve znamo da ako smo se odlučile za dojenje, beba prvih sedmica uglavnom bude na dojci. Spava, sisa, spava, sisa. Mlijeka na sve strane. Normalno da nije gladna beba.

Kad/koliko je jela? I ovo mi je briljantno pitanje. Što to bilo koga osim majke treba zanimati? Obrazloženje na ovo pitanje se može naći u prethodnom odgovoru.

“Sigurno je gladna kad toliko plače.” Ovo sam jednom čula od okoline dok sam se vraćala iz šetnje…bilo bi joj bolje (okolini, je l’) da su mi nešto opsovali nego ovakav komentar dali. Možda nisu mislili ništa loše ali…ovo reći. Neoprostivo.

“Šta se zamaraš tim dojenjem?”. Jer  tako želim i tako je majka priroda odredila. Ako ne možete da začepite usta bezobzirnoj okolini ovim sasvim dovoljnim razlozima ovdje imat 76 razloga zašto.  Među ovim razlozima će se ponuditi argument za sledeći komentar. Ne postoji loše mlijeko. Mlijeko je mlijeko, samo nek’ je majčino a da li ga ima dovoljno? Biće, samo se okružite pozitvnim ljudima.

p.s. ako spadate u majke koji iz nekog razloga nisu imale priliku da doje, ne dajte dojiljama da se umisle.  Otme se to nama vrlo lako 😀

2 Comments

  1. 4 August 2014 at 1:44 am

    Joj, gde me nađe.
    Nisam imala ni razumevanje ni podršku. Ni od jedne od iskusnih i starijih žena u okruženju. Zašto sam se, luda, mlatila da dojim, kad lepo ima ad mleka u svakoj apoteci, a babe jedva čekaju da mogu one da hrane svoje mezimče?
    Kad se samo setim koliko sam osetljiva bila na komentare, jeza me i sad obuzme. Jeza. Toliko sam to lično i toliko emotivno doživljavala.
    Samo sam ponavljala – pustite me po mom samo do prve kontrole. Ako nije dovoljno napredovao, priznaću da ne valjam, da je gladan i eto vam ga pa ga vi hranite.
    Prva kontrola – a debeli dobio kilo i dvesta. Bila je to mala pobeda za čovečanstvo, a meni velika kao kuća.
    Moj dragi odavno prevrće očima na ovu priču, koju (mnogo detaljnije) već deset meseci prepričavam. I nikad neću prestati.

    • 4 August 2014 at 8:38 am

      Slična priča. Možda bi kad bismo se našle uživo pa da vidimo koja je to mjera u pitanju bilo slično. Muž mi je bio najveća podrška, naročito kad je prošao krizni period od prva dva mjeseca – krizni u smislu bola i prilagođavanja, kad je dr lagano počela da vršši pritisak kako bi od iduće mjeseca on mogao da pređe na dohranu, sokiće itd. a ja mu ni vode nisam davala 5.mjeseca. Tako se ispostavilo da radi.Kad god šta – ja njega fino stavim da doji. I sve super. I onda nakon šetnje (u toku koje ga podojim), mala sirena se upali a on negdje pred kućom krene da zavija. I onda čuješ – sigurno je gladan. Ma bježi!
      A što se tiče tvoje priče, totalno je za prepričavanje :)))) nemoj prestajati.