Dijete u krevetu?

Izgleda poznato?

Nakon čvrstog i vrlo teoretskog stava kakav imaju samo ljudi bez djece da bebi nije mjesto u krevetu sa roditeljima, otišla sam u drugu, kako to obično biva, ironičnu krajnost – spavanje sa djetetom. Dobrovoljno, bez prebacivanja kad zaplače, svako veče u krevetu nas troje ( i to često u pozama kao na slici).

Prošli smo fazu dojenja kad je, eto paradoksa, spavao u krevecu.  Tek  kad mu je krevetac postao tijesan, malog čovjeka smo jednostavno doveli u naš krevet na opštu radost i veselje svih.

Nauka, kao i inače, ima argumente i za i protiv jer jednostavno nije naučno reći “uradite kako vama odgovara”. Kako god, nama je super skupa. Nekad dobijemo nogu u nos, nekad priklješten grkljan, nekad mi njemu vratimo pa ga malo pritisnemo u snu, ali sve u svemu divno jedno spavanje.

Da li se mi naspavamo? Ne uvijek ali nam je lakše ovako.

Da li beba bolje spava? Da. I dalje se budi kad je muče zubi ali se brže umiri jer je pored nas.

Da li to utiče na naš brak? Da. Još smo se više povezali.

Na kraju smo oboje shvatili još nešto, nije beba ta koja utiče na iscrpljenost, neispavanost i ostale nuspojave koje se svaljuju na bebina nejaka pleća – to je posao. Zaposleni ljudi su takvi.  Nema to toliko veze sa djecom…valjda 🙂

 

11 Comments

  1. 20 March 2013 at 10:33 am

    Sinoć Hell…

  2. edina
    3 April 2013 at 6:53 pm

    :)))))))))))))))))))))))))))))

  3. 25 May 2015 at 8:44 am

    …joj, mene sramota… da javno priznam… i ovde sam odigrala Hitlerovsku ulogu… Nije da baš nikad nismo spavali zajedno, ali…retko noću. Iako je princeza imala grčeve 8 meseci. Samo u toku dnevnih dremki. Jbg, nisam htela još to vezivanje, ianako sam bila ceo dan zalepljena za njih 🙂

    • 25 May 2015 at 8:45 am

      Hitleri su zlice :))) ali zaslužju poštovanje. Svaka čast! Muž i ja smo se počeli svađati i spavati po ćoškovima jer više nije išlo.

  4. 25 May 2015 at 9:05 am

    Sa prvim smo spavali ponekad a sad sa drugim, katastrofa. Za 19 meseci ni jednu jedinu noć nismo uspeli da prespavamo bez minimum 3 buđenja. Spava svo vreme sa nama, sisa, plače, tuče nas, ma haos 🙂 Muž spava kao sardina negde na ivici, ja ni nespavam, odustala sam a on nas zeza za sve pare. Jeste mi lepo kad mi se ušnjufa u zagrljaj al da spavam i da ustajem odmorna, mogu samo da sanjam 🙂

    • 25 May 2015 at 9:07 am

      Vidi ti mangupa! Ovaj se smirio odmah kako je kod nas došao. Karakter izgleda 😀

  5. Duca
    25 May 2015 at 9:23 am

    Kad se samo sjetim kako sam, dok sam bila trudna, kategorično odbijala ideju da bi beba mogla spavati sa nama! Ma nema šanse! Ideje tipa “uništiće nam seksualni život” , “nikada se naspavati neću”… pale su u vodu uz glasno BUĆ!!!
    Budimo se slomljeni, svaka koščica me boli! Ali, vrijedi, ljudi moji!

    • 25 May 2015 at 1:27 pm

      I ja mislim da vrijedi! 🙂

  6. Nina
    25 May 2015 at 10:41 am

    Nasa beba jos uvijek spava sa nama..ima sada 18 mjeseci!Za mene nema nista draze i ljepse nego ujutru kada me budi svojim osmjehom ili me mazi po ruci a to najvise voli da radi i kada se uspavljuje:) iako priznajem ponekada je naporno i ne uspijemo se naspavati jer nemirno spava i bilo je dana kada smo mislili da smo gotovi i muz i ja…ali barem jos malo da uzivamo tome jer ce veoma brzo docu period kada odraste!

  7. 25 May 2015 at 1:31 pm

    Iako u tim nekim pospanim i izmorenim trenucima misliš da si skrivio vječnu robiju malom tiraninu, okreneš a on hoće sam da piški, pa da spava sam i tako. Odjednom ti žao što je to sve prošlo. Mi, ljudi, smo stvarno čudni 😀