Dara’s log 03012014

ili biciklizam u bespućnosti – upotreba bicikla u svrhu  rekreacije, potrebe i luksuza na području grada banjaluke

Kako je Kuštra udovoljio mojim zahtjevima za suncem, tako sam ekspresno izašla vani. Dan je bio kao stvoren za vožnjicu biciklom. Pravac Šehovi¹. Ne budem lijena pa ponesem i foto-aparat. Nakon magluštine i smoga, okolina je prosto sijala i djelovala kao neko ko je odjednom ozdravio.

Kruženje space-shatlle-om je bilo ugodno. Temperatura odgovarajuća, bez mnogo primitivnih vozila po gradu. Do patuljaste planete Šehitluci, imali smo nekoliko zanimljivih susreta.

Vozeći se u pravcu Šehitluka, primjetila sam bicikl ispred piljare.

Picture 017Prođem ga misleći da ne smaram nikog slikanjem…ali ne dade mi đavo mira. Vratim se i opalim! 🙂 U to izađe i vlasnica kojoj lijepo objasnim zašto ja to radim i gdje će se slika nalaziti…sve po redu.

Gospođa je bila puna razumijevanja jer je njen suprug serviser bicikala, poznatiji u Banjaluci kao čika Germa. Uz ovakav porodični pedigre  bisage poput ovih bile su logična stvar.

Picture 019Ispozdravljale smo se gospođa Germa i ja, pa svako svojim putem. Naravno, uz fotografiju za doviđenja.

teta GermaVozim ja tako sijajući od zadovoljstva što sam usrećila i gospođu i sebe, kad ono neki čikac stoji. Ko stvoren za slikanje. Metodom do’ardan-do’ardan, stanem da fotografišem i čiču.

Pera bicI da nisam doživjela ne bih vjerovala – čiča je bio serviser bicikala!

Da sam imala vremena da se zamislim, vratila bih se kući jer kako je krenulo, jedino logično mjesto gdje sam mogla završiti je bio servis bicikala. Sreća pa nije bilo tako. Ovo je čovjek koji je na Obilićevu/Mejdanu imao servis, pa ga je preselio kod roštiljnice “Mira” – Pero bic. Tako se zove servis. Ko zna, možda nekom zatreba. Pero je imao nekoliko sjajnih ideja, koje ako sprovede u djelo sigurno neće proći nezapaženo.

Ode Pero, ja se jedva spakovala i da krenem, kad “puf” ispred mene neki deda. Joj, reko’ sad će mi očitati što zaskačem narod aparatom, pa će mi reći da narodu ne treba još jedan Svet plus kad ono, osmjeh od uva do uva (vidim uredan deda, ne bazdi, oči se sijaju…deda kao iz reklame za starački) i reče:

Dobar dan! Ja Vas ne poznajem ali vam želim samo reći “sretno”!

Dobar dan!, otpozdravih ja nesigurno ali već malo ohrabrena da čujem nastavak priče.

Znate i ja vozim bickl i samo ću Vam reći da ko vozi bicikl, živi dugo i nasmijan je. Samo se pazite, ja malo vozim trotoarom, malo krajem, ali ima svakavih. Et’ svako dobro!

pfff, mohhgsaohf, prijatno!, ostah ja u lijepom čudu. Deda zaokruži prvi polovinu puta najljepše što je moglo.

U samom podnožju Šehitluka ugledam ovu scenu koja se ne viđa tako često. Solidarnost je osnova biciklizma.

Picture 023

Put do planete je protekao bez poteškoća. Primjetili smo druge svemirske brodove kako uživaju ploveći BL kvadrantom. Pristali smo na planetu.

Nastavim ja svoje pedalanje uzbrdo uživajući u iznenadnom obrtu vremenskih prilika (Hvala, Kuštra!). Dođem do vrha a ono idila – sunce, roditelji sa djecom, protrči i par pasa, ma letak Jehovinih svjedoka. Divota jedna. Šta ću, pružim se na jednoj klupi i iz petnih žila se dam na stvaranje vitamina D. Kad…čujem okretanje pedala.

Progledah a ono neki, onako samo na prvu, mnogo skup bajk a na njemu neki čovjek isto pod biciklističkom opremom. Ode čovjek u biciklistički rov. Vratim se ja svom poslu. Vitamin je vitamin, molim lijepo. Kad eto njih još! Sve neka oprema, sve biciklističke, naočale, kacige…lijepo mi se bicikl pokunjio. Ja šta ću, pa opalim! 🙂 Naiđem na odobravanje, budem pozvana na turu do Trešnjika² ali odbijem poziv i nastavim sa fotosintezom. Nedugo za tim, bacim još jedan pogled na grad

Panorama 30i krenem niz brdo³  Nakon par minuta, sva ona biciklistička vojska ( i još više) od maloprije na jednom mjestu. Ja šta ću, kažem da ću opaliti grupno 😀 što su oni spremno dočekali.

Picture 035Grupa biciklista koji čine Avenia Cycling Club redovno se viđaju kako haraju 🙂 biciklističkim i manje biciklističkim rutama. Oni su još jedan dokaz da unatoč bespućnosti biciklizam u Banjaluci itekako postoji kao rekreacija, potreba i luksuz.

Vrijeme provedeno na patuljastoj planeti Šehovi je bilo ugodno i korisno. Vulkanska meditacija “my mind to your mind” je ovdje mogla da se praktikuje u potpunom miru. Krenula sam u pravcu baze, ka Broju Jedan i Borgu.

1. Šehitlucima/Banj brdu ću se uskoro detaljnije posvetiti, vidjećete i zašto.

2. Trešnjik je susjedno brdo, blizu spomenika Šehitluci.

3. “Niz brdo” po rekreativnoj zoni podrazumijeva spori silazak jer je mjesto poput Šehitluka puno ljudi. Sebično je, nesigurno i loše za biciklističku reputaciju sletjeti ma koliko zabavno bilo.

14 Comments

  1. 3 January 2014 at 10:04 am

    Sjajno, biciklanje je mama. Pretpostavljam da znaš za Snežanu Radojičić?

    • 3 January 2014 at 10:06 am

      Horhe, Horhe, vidim da nisi čitao moje novogodišnje želje 🙂 Znam za Snježanu, naravno 🙂

      • 3 January 2014 at 10:13 am

        Ne stižem još uvek da okrenem unazad ali okreTćem unapred. Bio sam jedared bajsom iz Bgda do Bosne. A ti?

      • 3 January 2014 at 10:14 am

        Nikad tako veliku turu 🙂 ali je bilo puno malih do 200KM 🙂 Nadam se da će biti.

      • 3 January 2014 at 10:22 am

        A bio je Zvornik 175, od kapije do kapije. Nisam još prebacio 200 za dan. Zato sam nacrtao novogodišnju odluku po daljoj periferiji Bgda, Avala Ralja Mladenovac Topola Aranđelovac Lazarevac Ub Obrenovac Bgd 220 za jedan dan. Eto.

      • 3 January 2014 at 10:37 am

        Bitno je da se vozi. Ja sam pristaliza tzv. zadružnih vožnji 🙂 sa drugovima i do zadruge pa koliko je dan dugačak 🙂 ali sad je gospodin Bebo malo modifikovao način vožnje ali se vozi, molim lijepo. 🙂

      • 3 January 2014 at 10:46 am

        Češće sam loner i volim tako.

      • 3 January 2014 at 10:56 am

        Kao što rekoh, bitno je da se vozi 🙂

  2. 4 January 2014 at 6:03 pm

    Odrastao sam na poni biciklu, poslije desetobrzinac Unis i nekako sve je stalo. Rado bih ponovo uzeo bicikl, ali se ježim pomisli da nosim kacigu ili zbog nje da platim kaznu ili još gore onaj svjetleći cirkus od prsluka 🙁
    Evo jedan link u kojem jednu od glavnih uloga igra bic.
    http://mandrak72.wordpress.com/2013/04/07/vjetar-u-leda/
    pozdrav

    • 4 January 2014 at 8:23 pm

      Pročitaću i javim ti komentar. Što se kacige tiče niko ili mako je nosi u BL. Npr. svaki dan idem na posao i ne nosim je. Jednom su me cajci pokušali zastaviti sa “ali biciklista” na šta su dobili samo biciklistički pozdrav 🙂 mahanje i ne-stajanje 🙂 Inače, čeka se na usvajanje Izjena i dopuna zakona o saobraćaju kojim ne bi više bilo obavezno nošenje kaciga u gradskoj sredini…što bi se reklo, prešla bih u legalu. Ja i još hrpa nas 🙂 Samo vozi! 🙂

      • 4 January 2014 at 8:42 pm

        Razmisliću do ljeta 🙂

      • 4 January 2014 at 9:05 pm

        Evo ljeta! 😀

  3. 7 January 2014 at 8:17 am

    E, vala, super ste – da mi je da se teleportujem sa sve bajkijem kod vas 🙂

    • 7 January 2014 at 8:22 am

      Je l’ da!? Meni se čini da ja ovo pišem da NAMA dokažem da nam je dobro i da nema mjesta brojanju 😀 Dođi, dođi!!