Da li je dobro biti mama i tata 24/7?

Dosta stvari na ovom blogu pišem zbog sebe. Mislim da sam ovo već i pominjala u nekom od postova. Često sam online pa zašto ne imati online dnevnik. To je odličan način praćenja sopstvenog načina razmišljanja što definitivno može pomoći u sličnim situacijama. Evo jedne takve situacije. Ovo je jedna nedoumica kroz koju sam već prošla par mjeseci nakon rođenja prvog djeteta. A pošto je ponavljanje majka znanja, tako ću i sad da ponovim sebi  ali i drugim roditeljima nekoliko bitnih stvari.

O čemu se radi?

Na putu je drugo dijete, a jedno je već u kući ili podrumu ili dvorištu. Teško se hvata u zadnje vrijeme. U zadnje vrijeme, tj. od kad se rodio sve je podređeno njemu. Dobrovoljno i draga srca, čak i kad nam poremeti planove, Gospodin Bebo je prioritet i tako treba biti.

ALI

sad dolazi drugo dijete, sad će postojati dva prioriteta, od kojih će jedan zahtjevati 150%  pažnje prvih godinu dana i sve se to polako usložnjava. Htjeli smo tako i ne žalim se. Gdje je onda kvaka?

Pitam se gdje smo nas dvoje kao par?

Gdje ćemo biti mi koji smo navikli na zajednički hobi i vikende na koje smo se tek nedavno podsjetili? Obaveza će definitivno biti više. Oboje radimo, radimo i poslije posla, predavanja, neplanirane obaveze, pa dječije bolesti, pa računi…sve znate. Ne razlikujemo se ništa od bilo kog prosječnog para. Jedina razlika je što ja, a koliko sam čula, i on, želi da pored roditelja i dalje budemo par. Ono što sam naučila iz sopstvenog iskustva, drugih ljudi a bogami i literature, čim ovo dvoje počnemo podrazumijevati ili u gorem slučaju poistovjećivati, veza (možemo reći i brak) će lagano i sigurno da gubi na kvalitetu. Par se udaljava, očekivanja i dalje ostaju, razgovori su sve manje razgovori i često se zovu “svađe”…prestaje vam biti ugodno pored osobe koju ste izabrali da živi sa vama baš zato što vam je pored nje bilo najugodnije. Strašno.

Baš zato što to ne želim, satresam ono rame na kojem stoji neka rogata babuskara i govori ono što ne treba da čuje nijedan (budući) roditelj:

“Što ste  uživali, uživali ste! Kad dođu djeca, nema više vas dvoje!”

Vjerujem da dosta parova slično razmišlja, ne zato što ne voli svog muža ili ženu, već zato što jednostavno misli da tako treba. Kako smo rasli, mnogo puta smo mogli čuti tu zlu babuskaru kroz usta mnogih bitnih osoba i na kraju smo počeli vjerovati da tako treba biti.

E baš u inat toj jezičari kažem: “Malo sutra!”

Zašto da se prepustim samo zato što je većina tako uradila? Nema potrebe, kad treba samo malo truda. Lično sam vidjela parove koji su bili sretni i nakon prve godine braka. Postoje oni koji su godinima skupa i još se vole. Ne zato što su pomilovani milošću nebeskom već zato što su RADILI NA SVOJOJ VEZI I ULAGALI U NJU.

Recept je, kako to biva kod velikih stvari, vrlo jednostavan:

  • Potrebno je jednom u par dana naći sat vremena samo za nas dvoje i naše rituale koje nas definišu kao par i kad nećemo pričati o djeci i obavezama.
  • Tu i tamo, na dnevnoj bazi, naći koji minut za zagrljaj i poljubac onako, usput.
  • S vremena na vrijeme,  ukrasti koji kafu  ili pivo pod izgovorom da moramo ići obaviti nešto dok su djeca na čuvanju.
  • Uživati skupa.

Ima tu dosta toga, samo to ne smijemo zaboraviti.

I da, ako treba, nalijepiti ovaj recept na vidljivo mjesto, da nas podsjeti kad zatreba.

v1TG3kr

 

 

 

 

14 Comments

  1. 2 April 2014 at 9:38 am

    Ako ima ljubavi – MAMA I TATA MOGU SVE! <3

    • 2 April 2014 at 9:39 am

      🙂 Jelena, daj neki detalj 🙂

  2. BajkMajDej :D
    2 April 2014 at 11:06 am

    Što bi na sve ovo rekla baba i kakve bi savjete dala? 🙂

    • 2 April 2014 at 11:12 am

      Dobro pitanje! 😀 Vjerovatno nešto jednostavno tipa: muž je jedno, a ćaća drugo. Sa puno manje riječi, udarila bi u suštinu.

  3. 2 April 2014 at 11:20 am

    Bojim se da bi detaljisanje odvelo u duuuuugačak post/komentar, ali evo npr: organizacija tate u bebi-poslovima ostavlja jednu “rupu” u maminom vremenu, u kojem ona može da: napravi kolač, gleda film, šeta sa starijim detetom, ljubi tatu…
    Tate se uglavnom bune u početku, treba im vremena da shvate koliko smo im pružile onoga trenutka kada smo im u ruke “gurnule” malo, slatko čedo. Tek kasnije shvate da je to nije bauk, nije posao, nije beba, nego – SREĆA!

    • 3 April 2014 at 12:25 am

      Tako je Jelena! 🙂

  4. 2 April 2014 at 1:09 pm

    Mislim da je za sve kriva upravo ta babuskara. Većinom ljudi tako razmišljaju, kao da sa djecom prestaje naš život. Naravno da su djeca najvažnija ali to ne znači da mi sami ili naš brak treba da prestane da bude što je bio. Znaš kako kažu: “Djeca dobar brak učine još boljim a loš još gorim”.
    Nekima je izgovor i to što nemaju nikoga da im čuva djecu. U toku sedmice, bar sat vremena se može odvojiti, dok se dijete igra ili spava, mama i tata trebaju ostaviti sve ostalo i biti par, muž i žena, partneri… nije ni važno, važno je da ne zaborave da nisu samo roditelji.

  5. 2 April 2014 at 1:36 pm

    Bez panike! Mislim da ljudima manjka svest o važnosti partnerskih odnosa i da, svidelo se to nama ili ne, žene to “zakuvaju”. Ideja i volja da gradiš odnos, to je, ja bih rekla, ključ svega. Načini posle već dođu!

    • 3 April 2014 at 12:24 am

      Bravo Dragana! 🙂

    • 3 April 2014 at 11:20 am

      Da, to je poenta!

  6. 3 April 2014 at 12:27 am

    Daro… Opusti se! 🙂

    • 3 April 2014 at 11:19 am

      Vidi komšiluka što su okupio oko lijepe teme 😀 😀 😀 Wizarede, nema odmora dok traje obnova! 🙂

  7. 9 April 2014 at 2:02 pm

    Ево мог скромног доприноса дискусији на задату тему:
    Следеће недеље нам је 7 година брака, чекамо трећу бебу, а и даље се (врло често) осећам заљубљено као на почетку наше везе. Значи – могуће је, треба желети и радити. Ми нас обоје видимо у далекој будућности као стару баку и деку који шетају парком, руку под руку и присећају се свега лепог што су заједно проживели. И баш зато што желимо заиста доживети ту слику, ми се трудимо… У праву си – не смемо заборавити да НИСМО само мама и тата, и то је најважније 🙂

    • 9 April 2014 at 2:09 pm

      Suzo, drago mi je da si i ovdje 🙂 i drago mi je da imaš sopstveni primjer kvalitetne veze. Danas je sedam godina već brak sa stažom s obzirom na broj razvoda. Čestitam i na trećoj bebi i na godišnjici!