Blogerski profit

Kad u pretraživač ukucate riječ “blog” ili “blogovanje”, obično vam se ponude linkovi poput “10 načina kako zaraditi od bloga”, “kako zaraditi pišući” i tako dalje. Uglavnom, ako se odlučite da koraknete u svijet blogovanja a da prije toga istražite šta i kako je najbolje, može se desiti da pod obavezno poistovjetite uspješan blog sa blogom koji zarađuje. U redu, ako vam je to i početna želja. Ipak ne ide to baš tako.

“Ako krećete da blogujete da biste zaradili pare od blogovanja, praksa pokazuje da vam to skoro sigurno neće uspjeti!” lijepo je rekao Dragan Varagić, zagovarač upravo internet poslovanja.(klik za cijeli tekst)

Paradoksalno, zarada može doći ali kasnije. Za nju je potrebno vrijeme a sve ono što vam se desi u međuvremenu, nije za baciti. Naprotiv. U međuvremenu se desi toliko toga bitnog ali ja ću se ovom tekstu fokusirati samo na jednu od tih stvari.

“Pa dobro, šta onda kog đav’la da radim? Što da blogujem? I kakav je to profit u pitanju?”, pitaće se svako normalan ko je došao dovde. E pazi sad, dosta ljudi je reklo ali evo i ja ću opet – lj u d i.

Ljudi sa kojima te blog poveže se posebni.

Smijte se, sprdajte, zatvorite tab ovog teksta. Baš me brigE. Opet će mi  blog učiniti uslugu. Znam na čemu sam.

Jeste, ljudi se ljute, daju komentare potpuno neupućeni, vrijeđaju, nađu se uvrijeđeni. Svega ima. Isto kao i mimo bloga.

Pola blogovanja, ali i uopšte djelovanja na društvenim mrežama, izgleda kao kad mahneš nekom u daljini, a onda tebi mahne neko ko se našao između, pa se desi i da se naljuti kad shvati da njemu ne mašeš. Ili još gore, digneš ruku onako. I eto zla. Ali šta ćeš, dešava se. Mahne čovjek kome ne treba. Protegne se na javnom mjestu.

Ovo je tekst o onima kojima mašeš i koji ti zaista odmahnu. I o onima koji na tvoje mlataranje rukama, padnu na dupe pa se smiju jer i oni sami mlataraju. Ili te uhvate za ruke, puste muziku i plešu s tobom.

A u čemu su posebni ti ljudi koji sretneš na blogu? Vrlo jednostavno – prepoznate se, a sami znate kako su takvi ljudi vrijedni. Možda se nećete viđati svaki dan, ali će vaši razgovori (skajp, čet, vajber) biti vrijedni jer vam neće trebati mnogo objašnjavanja.

Kad kontinuirano pišeš, godinama, nema tu mjesta neiskrenosti. Kad pišeš o onom što te zanima, pa se na tvoj tekst javi još neko koga to zanima, pronađete se, sretnete se onako kako nikad ne biste uživo. Ne može se sve ispričati. Nešto se mora i pročitati. Vjerujte.

Kako biste mi drugačije mogli objasniti situaciju gdje skoro tri sata sjedim prvi put u životu na kafi sa ženom koja mi skoro može biti mama i pričamo kao da se poznajemo godinama?

Ili kako biste kod nekoga ušli u kuću prvi put, ispričali se, upadali jedni drugima u riječ, najeli se, pustili djecu da tutnjaju kao kod svoje kuće, od uzbuđenja se zaboravili slikati, ostati tri put duže od planiranog kao ja kod Jelene?

I tako je skoro svaki put kad sretnem svoju internetsku srodnu dušu.

Svaki taj susret je priča za sebe, ali smorila bih vas baš. Štedim ruke, ne mogu mlatarati baš stalno 😀

Zato za ove što su se prepoznali u ovoj priči, ako volite da pišete i volite ljude, blogujete.

Profit je neminovan.

 

p.s. A ova slika nigdje veze u zaglavlju, to je jedina slika koju imam od prvog susreta sa Jelenom. Dočekala nas biciklom pa sam to odmah slikala. Kasnije su svi planovi pali u vodu.

22 Comments

  1. 15 June 2016 at 3:22 pm

    Lijep tekst. Ja sam kroz pisanje bloga upoznala divne ljude, ucinila sebe srecnijom jer pisem. Ko pise zbog novca, bolje da prestane.

    • 16 June 2016 at 9:03 am

      Hvala, Željka. Činjenica je da to znaju i osjete upravo ljudi koji bloguju. 🙂

  2. 15 June 2016 at 5:59 pm

    Ovaj profit koji si opisala je ono najbolje od blogovanja 🙂

    • 15 June 2016 at 6:09 pm

      E bas mi je drago da isto mislimo

  3. 16 June 2016 at 9:50 am

    O, dragosti!!! 🙂 Mnogo mi je drago što ste se videle, a tekst je suština suštine. <3

    • 28 June 2016 at 12:46 am

      A meni još draže. I veruj mi, jedno od najlepših sećanja s ovog letovanja.

  4. 16 June 2016 at 10:19 am

    To je to – sa nekim ljudima se sretneš prije nego što se vidiš 😀
    Hvala b(L)ogovima na tome 😀

  5. 16 June 2016 at 10:38 am

    Jeste, ovo je pravi profit. Prođe ponekad dosta vremena dok se napravi transakcija iz virtuelnog u pravi, ali vredi. Pare potrošiš. Uspomene ne!

  6. 16 June 2016 at 10:58 am

    To sto si opisala je prodit koji traje vecno. I koji se tesko recima moze opisati, samo doziveti.

  7. 16 June 2016 at 1:43 pm

    Et… ja ćutim.
    I profitiram.
    Draga moja Daro.
    A i ovi naši se ovajdiše 🙂
    (Konačno da i ja sebe vidim na bajsu otpozadi!)

  8. 16 June 2016 at 4:55 pm

    Posle pisanja samog, to je sledeća stavka koja neizmerno ispunjava. Predivne predivne ljude sam upoznala ovim putem. I nadam se da će mi se sa svim kad tad putevi tako ukrstiti. Mogle bismo nešto i da organizujemo tim povodom. Neki novčanik friendly zbor duševne hrane 😉

  9. 16 June 2016 at 6:01 pm

    zbog ovoga o cemu pises, sebe smatram najbogatijim covekom na svetu i šire

    neprocenjivo je upoznati ljude i nemerljivo bilo cime

    zato i ja stalno pricam ljudima da bloguju, a da ce benefite kasnije spoznati…

    #ljubav, muzika i sve nesto lepo…,#

  10. 17 June 2016 at 4:36 pm

    Slažem se sa tobom Daro u potpunosti. Najveću radost blogovanja donose mi upravo ti ljudi koje sam zahvaljujući blogu upoznala. Iako sam tek samo nekolicinu tih virtuelnih prijatelja upoznala lično u stvarnom svetu, svaki taj susret bio je za pamćenje. Neverovatna je činjenica da sam pri tom prvom susretu uvek imala isti onaj osećaj kao da se znamo sto godina… I zato, kako god da bude, nastavljam da blogujem 😉

  11. 28 June 2016 at 12:56 am

    Moje peripetije oko izbora onolike bele tehnike, koja je riknjavala kao po dogovoru, i kujne koju konačno renoviram…i da ti još ne pričam oko čega sve, uslovile su da tekst otkrivam tek sada. Ganuta i… presrećna. Pričala sam danima o slučajnostima koje (ne) postoje, pa se sretnu ljudi koji, da smo u prošlom veku, nikada ne bi mogli da se sretnu.Pa se prepoznaju i po liku i po duši… pa se raduju tom prepoznavanju i sećanju na njega… i lepo im je sa svakom novom dušom sa kojom se prepoznaju.
    Hvala tvojoj mami što nas je spojila, tvojoj deci koja su mi te darovala čitava tri sata i još toliko pride bila bez tebe dok si stizala i odlazila i hvala tvom mužu što nas je stoički istrpeo. I da, iskreno se nadam da će nas život još nekad navesti jednu drugoj na put.

  12. Dragan Živković
    28 June 2016 at 5:36 am

    Ne pišem, pišete Vi Bogom obdareni da vidite i zabeležite. Ja čitam i zadovoljan sam onim š t o je napisano. Pponekad komentarišem, onako za sebe a nekad se bogam i naljutim. Važno je da me navedete da razmišljam.

  13. 28 June 2016 at 8:08 am

    Mnogi ne shvataju “zaluđenost” blogera blogovanjem. Ovakva dešavanja, kad uživo sretneš druga sa kojim deliš zanesenost blogovanjem, kad pretočiš virtuelnost u stvarnost su najveća i po meni najvrednija dobit koju smo blogovanjem zavredeli. Lepo si ti ovim tekstom i ovekovečila svoj “profit”. Čestitke, obema! 😉

  14. 28 June 2016 at 8:13 am

    Zahvaljujući blogovanju upoznao sam ljudine kao što je Negoslava. Blogovanje mi je donelo mnogo toga. Verujem da me je na neki način promenilo.
    Odličan tekst.

  15. 28 June 2016 at 3:54 pm

    Знам жену… Мислим, Негославу.
    Поздрав обема!
    ПС. Леп текст.

  16. Maya
    26 July 2016 at 9:36 pm

    Sve naj-naj u zivotu došlo mi je preko bloga, a posebno ljudi. Jednu sam blogerku prvi put vidjela u zivotu kad mi je došla kući i ostavila je s punim povjerenjem da mi pričuva jedno dijete dok po drugo odem u vrtić. Divni prijatelji, divne razmjene, uspomene, sve. Potpuno razumijem ovaj post. Hvala!

  17. 3 August 2016 at 4:00 pm

    Juuuu poznajemo iste gospoDŽe… kakva koincidencija 😉 Pozdrav i tebi i njima i :* :* :*

    • 5 August 2016 at 8:41 am

      Hahaha 🙂 Hvala!