Bebina mama – o životu u Grčkoj, krizi i još nekim stvarima

Kad sam pisala članak o svojim blogerskim počecima, nisam znala da ću naići na još sjajnih blogova. Jedan mi je u komentarima posebno zapao za oko. Bebina mama ne samo da na zabavan i koristan načine piše o svojim roditeljskim počecima, već o životnom početku uopšte. Naime, Ivana, tj. Bebina mama 🙂 je preselila u Grčku. Na taze otvorenom blogu, možete pročitati razne tekstove o kulturološkim razlikama, o navikama, krizi u Grčkoj i još po nečemu. Malo je poznato da sam ja pravi grkofil, imam grčko ime i krštena sam tamo, pa mi se baš svidjelo da sad imam blog koji ću redovno čitati da čujem kako je to u Grčkoj. Kumovi stalno govore da nije toliko loše, a na tv-u kataklizma. Sad imamo informacije iz prve ruke – i to direktno iz Atine.

093

Ivanu sam zamolila da napiše tekst kakav želi za moj blog i evo ga, nadam se da ćete uživati.

Otkud jedna Ivana u Grčkoj?

Zovem se Ivana i evo, javljam se iz danas sunčane Atine. Nakon dvie i po godine koliko sam ovde, mogu da kažem da se nisam pokajala što sam došla. Ne mislim pritom na krizu u našoj zemlji, nemaštinu, teškoće oko posla, o cenama koje rastu…Slično je i ovde, samo što još uvek dovoljno ne razumem vesti (ili se ne trudim da ih razumem ) pa mi se, verujte, glava odmorila od negativnih misli.

Iz Srbije sam otišla zbog tadašnjeg dečka, a sadašnjeg muža. Pogađate Grk . Bili smo 6 godina zajedno pre nego što sam odlučila da se preselim. Bilo mi je teško da napustim posao, roditelje, prijatelje, ali sam na kraju odlučila da bez njega nikad neću biti potpuno srećna. Po prirodi sam borac. Borila sam se i u Srbiji. Iz Kragujevca sam došla u Beograd, da studiram. Živela u domu, jer nisam želela da moji roditelji plaćaju skupe stanarine. Imali su dovoljno drugih izdataka zbog mog izbora da studiram u Beogradu. Iako nisam morala, radila sam dok sam studirala. Nakon studija, nisam imala ni vezu, ni protekciju. Sve poslove nalazila sam sama i radila ono što volim. Ali, to je neka druga priča.

Elem, posle svih tih borbi za bolji život, najzad sam dospela do nekog nivoa i plate od koje sam mogla sebi da priuštim sve što sam želela. Ali nisam imala njega, mog princa na belom konju. I to me je ubijalo…Zato sam odlučila da sve na čemu sam godinama radila ostavim i dođem ovde, u prelepu Atinu.

080

U glavi sam imala plan – uzeću odsustvo s posla, završiću MBA studije (to mi je bila jedna od želja) na grčkom fakultetu, videću kako mi se čini život sa njim i u Grčkoj i ako je sve ok – ostajem. Tako je i bilo!

Na početku su me pratili mitovi o grčkim muževima. Možda ste neke i čuli – onaj vezan za majke, da su Grci, muškarci vezani za njih i nikad vas neće voleti kao svoju mamu. Ili onaj da Grk nikada neće oženiti strankinju, da ste mu samo igračka, jer mora da se oženi Grkinjom. U mom slučaju, ništa od toga nije bilo tačno. Ispitala sam ja to mnogo pre nego što sam došla, nisam se dala iznenaditi .

Onda svaki dan priča o krizi. Iznenadilo me je što oni krizu izgleda shvataju drugačije nego mi. Za mene, koja se sećam onih nesrećnih 90-ih, kriza je kad nemaš ništa. Ovde i dalje svi voze (kada kažem svi, to znači da svaki član porodice stariji od 18 ima svoj auto), hrane se po restoranima, idu na buzuki (po osobi bar 40 evra). Dok smo nas troje Srba na fakultet dolazili prevozom, naše kolege Grci dolazili su, naravno, svako svojim
kolima, sa take-away kafom u rukama i novim knjigama (po komadu minimum 50 evra). Da stvar bude čudnija, mnogi od njih nisu radili, ali su mogli da priušte sebi sve to.

20150301_145420

Grci žive u malim zgradama. Većinom četvorospratnim. Svakom ko je bar jednom bio u Grčkoj poznata je ta neka arhitektura. Ali zato, žive u velikim stanovima, sa ogromnim terasama. Bar za moje shvatanje velikim, jer sam sa sestrom i roditeljima odrasla u nekih 65 kvadrata. Ovde jedna tročlana/četvoročlana porodica obično živi u stanu većem od 120 kvadrata. Kada sam prvi put ušla u stan mog muža, pitala sam ga igra li u stanu fudbal? Mislim, šta će mu to toliko?

Grci generalno dosta novca ulažu u stanove. Sve koje sam videla izgledaju kao iz kataloga! Sa skupim nameštajem, kaminima, raznim dekorativnim elementima, slikama, najsavremenijom tehnikom. Nema stana za koji nisam rekla da izgleda prelepo!

Pitanje koje se nameće je – ko će to toliko da čisti? Kućne pomoćnice su ovde više pravilo nego izuzetak. Skoro svaka porodica ima tu vrstu pomoći, devojku/ženu (mahom strankinju) koja bar jednom nedeljno dolazi da sređuje stan. U zavisnosti od vrste angažmana, ona i pegla, kuva, odlazi u nabavku. Tako sam ja došla do zaključka da su
Grkinje, u stvari, srećne žene. Redovan odlazak kod pedikira, manikira (čini mi se da ovde retko koja devojka nokte lakira sama), frizera se podrazumeva. Reći ću vam samo da je cena feniranja kod frizera u kraju oko 20 evra. Kod onih sa zvučnim imenima i fancy facama, mogu samo da zamislim kolika je.
077
Što se naselja tiče, zbog naleta imigranata, Grci beže od centra. Naravno, oni koji to sebi mogu da priušte. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati mesta oko centra gde ih još uvek koliko-toliko ima. Meni je to tužno. Taj centar je ono po čemu je Atina prepoznatljiva, ali sada pokušavaju da ga sačuvaju policajci, jer imigranti imaju svoje navike. Nedavno mi
je prijateljica rekla da je trudna i da razmišljaju da se sele iz svog stana u centru, jer ne želi da odgaja bebu u stalnom strahu da će, kada izađe da prošeta, nešto da im se desi.

Već sam napomenula da se odlazak u restorane ovde podrazumeva. Najčešće porodično, što mi se jako dopalo. Videćete bake i deke sa svojom decom i unucima, kako zajedno
sede, pričaju, smeju se. Za vikend je prazno mesto teško naći bilo gde. A još ako je vreme lepo, sva je prilika da ćete, ako nemate rezervaciju, ostati bez ručka.

Kao i kod nas, kafići su uvek puni. Neki skuplji, neki jeftiniji. Oni pored mora i na nekim lokacijama gde izlazi džet set – najskuplji.

DSCF6577

Svadbe su takođe posebna priča. Za njih se daje čitavo bogatstvo! Najčešće oko 60-ak evra po osobi, a Grci, hvala Bogu, vole da pozovu minimum 350 gostiju. Bila sam na jednoj na kojoj je bilo čak 600! Prelep restoran sa ogromnim bazenom, švedski sto na kome nema šta nema, besprekorna dekoracija…Verovatno su od para koje su potrošili mogli manji stan da kupe .

Za razliku od nas, kod njih su venčanja uveče. Obično u crkvi ceremonija počinje oko 19.30h, a oko 22h ide se u restoran. Ne igra se dok se ne završi sa jelom. To bude negde iza ponoći. I nema žive muzike, bar ne u gradovima, već muziku pušta isključivo DJ.

Od kada sam postala majka, primećujem i neke druge stvari. Porođaj u privatnoj bolnici, gde su uslovi zaista za poželeti, se ovde podrazumeva. O tome sam pisala na mom blogu.  Moja devojčica je još uvek beba, ali roditelji već misle o obdaništu, školi. Kao i kod nas, u državnom vrtiću mesta skoro da nema, pa se većina odlučuje za privatne. Za školu, takođe. Možda više pomodarstvo, ali roditelji misle da će
u privatnoj školi nastavno osoblje više da se posveti detetu. I većina plaća velike izdatke za to. Za nas je još rano da o tome razmišljamo, ali doći će vreme i za to. Do tada, ja šetam sa bebom skoro svaki dan po uskim trotoarima (o kojima sam takođe pisala na svom blogu), i vezana sam za naše naselje, jer ne vozim! Nikad mi se ta ideja da vozim nije dopadala, ali izgleda da ću, ako želim da se mrdnem, morati da počnem. Muž radi do
kasno, a kako beba raste biće sve više obaveza. Raduje me što se vreme prolepšava i što ću uskoro na plažu. More prosto obožavam i to sedenje na plaži me čini tako srećnom!

E sad, videćemo kako će biti sa novim članom, pretpostavljam ne tako relaksirajuće kao pre, već sa punom kesom igračaka i ostalih bebi potrepština.

Ima toliko toga što mi je privuklo pažnju ovde u Grčkoj, da bih mogla da pišem do besvesti. Zato sam i počela da pišem svoj blog, najpre zbog uloge mame koja mi je zaista teško pala (ali kako polako čitam druge blogove, kao ovaj recimo, vidim da nisam jedina) a onda i zato što sam želela da dočaram drugima kako u tuđoj zemlji jedna naša provodi
dane.

Nije uvek lako, ali nije nigde, zar ne? Dokle god vas nešto gura napred, napred ćete i ići. Bar ja tako razmišljam i u to verujem!

PS. Hvala CaraDaro na ovom divnom pozivu! Dan mi ulepša ženo! Zajedno sa mojih 9, ovo će mi biti 10-i post koji pišem! A ako vam se ovo dopada, a CaraDara dozvoli da se reklamiram , čitajte me na blogu ili Facebook stranici.

Filakia,

Ivana

Zadovoljstvo je obostrano! Eto mene uskoro kod tebe na blogersku kaficu 🙂

 

7 Comments

  1. 14 March 2015 at 11:19 pm

    Meni ovo dođe kao 2u1, obe volim da čitam i uvek iznova pomislim koliko mi je različitih radosti donelo vođenje bloga… od pisanja, do saznanja i sjajnih poznanstava! Pa ako zafali neko da pravi gužvu za kafu, a vi javite 😉

    • 15 March 2015 at 8:51 pm

      Ljubice, odlična ideja! Evo poziva! Bujrum na koju god hoćeš temu – znam da će svaka biti taman.

  2. 15 March 2015 at 10:44 pm

    I to ne jednom, nego bar tri puta- kod mene, kod tebe i kod Bebine mame! 😉

    • 15 March 2015 at 10:48 pm

      Haha! Alapače, rekli bi zli jezici 😀 Dogovoreno!

  3. 15 March 2015 at 10:50 pm

    BelosveCke 😉

    • 16 March 2015 at 12:02 am

      Hahaha! 😀

  4. Suncica
    23 July 2016 at 6:03 pm

    Slucajno naleteh na vas,divan tekst o Grckoj