Banjaluka, najapsurdniji grad u Evropi

U seriji tekstova pod nazivom Banjaluka, grad bicikala počela sam  razmatranje šta je potrebno da Banjaluka postane biciklistički grad jer ima odlične predispozicije za to. U tri teksta mogli ste vidjeti šta podrazumijeva biciklistička infrastruktura, načine kako je najpoznatija biciklistička nacija postala to što jeste, sigurnosna pitanja u vezi biciklizma. Sve je lijepo i logično. Skoro jednostavno. Osim kod nas.

 Šta je u Banjaluci urađeno za biciklizam?

Od strane gradskih vlasti malo, skoro ništa. U Banjaluci postoji oko desetak kilometara, uglavnom nefunkcionalnih, biciklističkih staza. Prije tri godine, najavljivalo se uređenje biciklističkih staza koja je dijelom odrađeno. Kako, znaju biciklisti i biciklistkinje Banjaluke. Nove ucrtane staze su toliko uske i isprekidane da se ne mogu ni nazvati stazama, a na postojećim (samo prefarbanim) i dalje se bez sankcija parkiraju automobili.

IMG_20140204_105011

Biciklisti jednostavno nisu poželjni u ovom gradu. Ostaje tajna zašto. Nema podsticanja niti interesa od strane vlasti za propagiranje ovakve vrste prevoznog sredstva. Možda je prejeftino, možda nedovoljno pokazuje društveni status. Ne znam.

Šta su biciklisti uradili za Banjaluku?

Kada sam 2001. godine došla u Banjaluku i dovezla svoj bicikl sa sobom, sretala sam uglavnom ovakvu vrstu biciklista

1b

i još poneke “neprilagođene” koji su poput mene bicikl koristili za odlazak do fakulteta (kako nas nije bilo mnogo, većina tih ljudi su mi sad prijatelji jer smo se spontano počeli pozdravljati kako smo se sretali na biciklu, a kasnije i družiti).

2013/14 godina

Situacija je potpuno drugačija. Iako ne postoji biciklistička infrastruktura u Banjaluci, iako smo sahranili biciklizam 2010. godine, iako nas policajci svakih par mjeseci proganjaju ako ne nosimo kacige (čeka se  još uvijek izglasavanje Izmjena i dopuna zakona o saobraćaju sa izmjenjenim članom koji se odnosi na nošenje kaciga), iako smo često kao glineni golubovi na cesti zbog onih koji neprilagođeno jure gradskim centrom automobilima i motociklima, broj ljudi koji voze bicikl se stalno povećava.

1454693_255040241312654_883349073_n

Ne, nije urađena službena statistika, to se vidi golim okom. Povećava se broj biciklističkih radnji, raste broj interesnih grupa, raste broj biciklista i biciklistkinja u Banjaluci bez obzira na godine. Cikloturizam nadire, bez obzira na otpor i žmirenje onih koji bi nešto mogli uraditi (i zaraditi!)  po tom pitanju.

1560712_274661052683906_1793222543_n

Znam da bi nas bilo mnogo više da postoji biciklistička infrastruktura i bar minimum sigurnosti u saobraćaju. Znam da se dosta ljudi, naročito onih sa djecom PLAŠI jer ne postoji prostor rezervisan sa sigurnu vožnju biciklom. Za sad, biciklizam u Banjaluci  je za hrabre i pomalo lude. Pošto grad ništa ne radi da bi podstakao biciklizam u Banjaluci, to ostaje na nama, koji ga živimo svaki dan.

Neslužbeno, entuzijasti rade na promociji biciklizma, a službeno – luđaci. Tolika volja, energija, vrijeme i ogroman zid ispred, stvarno zahtjeva dozu ludila.

Daću vam jedan primjer.

Nezavisna analiza aspekta za uspostavljanje rekreativnog biciklizma na Banj brdu u Banjoj Luci

Ko je imalo pratio događanja u Banjaluci zadnjih dana, sigurno ga nije moglo zaobići ni Banj brdo/Šehovi i najnovije najave gradskih otaca da će se zbog krize ukloniti stražarske kućice i rampa u podnožju brda, dok će znak zabrane za prolaz automobilima i biciklima ostati. Na stranu to ko će ga poštovati.

31.10. 2013. godine je potpuno završena i otšampana analiza čije puno ime malo nezgrapno zvuči. Cijelu je možete pročitati ovdje. Analiza, finansirana osmjesima, kako kaže jedan od autora, je poslana gradonačelniku, još uvijek bez rezlutata.

Šta možete naći u ovoj mini-studiji? Za početak par činjenica:

  • možda najapsurdnija od svih, da je ova trasa uvrštena u turističku ponudu grada koja promotivnim materijalima usmjerava turiste-bicikliste na Banj brdo, pri čemu se sad dovode u situaciju da budu kažnjeni ili bar zbunjeni kad ugledaju znak zabrane prolaze biciklistima u podnožju preporučene rute;
  • 2005. godine upućivana su upozorenja gradskim vlastima da se nešto poduzme radi sigurnije regulisanja saobraćaja na potezu Trešnjik i Banj brdo, zbog sve veće posjećenosti od strane rekreativaca (biciklista i pješaka), a reagovalo se zabranom i to nakon pet godina;

U analizi  možete vidjete šta je ASGBL poduzela. Proslijedila zahtjev i tu stala:

а) “С обзиром на саобраћајно-техничке услове наведене у запримљeном захтјеву Центра за животну средину, прослијеђеном од стране Административне службе Града Бањалука, не може се обезбједити бициклистичка трака у постојећем профилу улице само обиљежавањем
саобраћајном сигнализацијом већ је потребна значајна реконструкција;

б) Даљим разматрањима у смислу разраде рјешења треба да претходи израда урбанистичко техничких услова у складу са Законом о уређењу простора и грађењу, а који ће детаљно третирати простор и разматрати алтернативе за увођење бициклистичке стазе.

I tu bi priča završila da nije onih “ludaka” sa početka i pitanja zašto se se nije razmatrala alternativa uvođenja biciklističke staze?  Da li nas Grad tretira kao nervozni roditelji koji najradije djetetu da zabranu samo zato jer mu se može bez obzira na smislenost zabrane?

Možda bi, ustvari, trebalo postaviti pitanje neusklađenosti rada Turističke organizacije i Administrativne službe grada. Da li je moguće postojanje preporučene turističke rute za bicikle koja je, u stvari, zabranjena?  Da li je moguće da se pominje kriza sa toliko neiskorištenog turističkog potencijala koji Banjaluka ima?

Naravno da je moguće! Ako je moguće imati ulicu od od jedva dva kilometra  sa osam semafora, sve je moguće!

Moguće je onda i da se ništa ne poduzme na Banj brdu iako stoji da ” Бицикл, као возило које од свих горе набројаних, може да развије највећу брзину, треба на посебан начин третирати и омогућити бициклистима да на безбједан начин користе пут ка Бањ брду. С обзиром на то да приликом пењања уз Бањ брдо није могуће постићи брзину знатно већу од брзине пјешака, односно брзину која би на било који начин могла да угрози остале, бициклистима је потребно допустити неометано коришћење асфалтног пута у правцу кретања ка врху Бањ брда. Приликом кретања бициклиста у супротном смјеру, низбрдо, постоји могућност развијања веће брзине, тако да је кретање бициклиста у том смјеру неопходно на неки начин регулисати и
каналисати. Одвајањем посебне траке, ширине 1 метар, на десној страни пута, гледано са врха Бањ брда, која би била намијењена за кретање бициклиста низбрдо, биле би створене претпоставке за безбједно кретање свих у предметној зони. У тој траци постављањем посебних објеката на путу, саобраћајном сигнализацијом и на друге адекватне начине је могуће спријечити кретање бицикала низбрдо неадекватном брзином, која би могла да угрози безбједност.”  Jer to nije  dovoljno.

Ovo mišljenje su potvrdili i prof. dr Branimir Stanić, dipl.ing.saob. i mr Mirko Radovanac, dipl.ing.saob. iz Beograda. U njihovom dopisu koji takođe možete naći u Analizi,  između ostalog stoji da će ovakvim postupanjem i ostankom zabrane

“Banjaluka ući u primer jedinog grada koji zabranjuje pristup biciklistima u rekreativnoj zoni”,

a sad mogu dodati  i jedinog grada koji će prećutno da dozvoli pristup automobilima.

To je izgleda bio cilj. Pitam se samo zašto?

Možda je zbog krize, pa se radnicima mora dati otkaz. Neće biti prvi, to je sigurno.

Ili je možda zbog upravo renoviranog ugostiteljskog objekta, koji se nalazi par stotina metara od vrha brda.  Možda je to turistički potencijal koji će nam dati priliv budžetu i izbaviti nas od krize.

Recite vi meni, jer je  sve ovo apsurdno.

p.s. u tekstu je izmješana latinica i ćirilica, prvo slučajno zbog kopiranog teksta , pa je onda namjerno ostavih. Kad može sve u ovoj državi, zašto ne i to.

fotografije: Branko Pejić, Bojan Zlojutro, Caradara

 

 

 

 

4 Comments

  1. 3 March 2014 at 4:49 pm

    Eh ima da opomenem ove iz el.distribucije u BL da se parkiraju na stazu 🙂

    • 4 March 2014 at 10:32 am

      Mandrače, ti i Vizard uživate u mukama čestitih biciklista, a? 😀 Lijepo, bogami!

  2. 3 March 2014 at 7:27 pm

    Potenciram na to da aspekte na određeni problem treba multicipno prestabilizirati. 🙂

    • 4 March 2014 at 10:32 am

      Rekoh ja gore Mandraku i za tebe 😀 😀