6 razloga zbog kojih nije bitno za koga ćemo glasati ili kako sistematski uništavamo Republiku Srpsku

Čvrsto vjerujem da za koga god glasam(o), stvari  se neće promjeniti ne zbog političara već zbog djece od kojih se uporno trudimo napraviti nesposobne, sebične i egocentrične ljude. Moglo bi se možda reći – baš onakve kakve imamo na vlasti. Osobine onih odozgo se savršeno reflektuju na one najmanje, dole, preko njima najbliže prizme – roditelja.

Kako?

1. Kupujući im skupu i markiranu odjeću tuđim parama. Pare od kredita nisu vaše pare. Kupujući skupo jer svi imaju, bez obzira što do 15.-og (pod uslovom da radite) plate više nema, stvarate iluziju  normalnog života kroz ono najniže – materijalno. Isto to rade i političari. Malo parama od kredita, malo našim parama.

2. Oslobađate djecu bilo kakve odgovornosti za njihovo ponašanje. Dijete loše uči – knjige ne valjaju ili  učiteljica ne zna svoj posao. Djeca nisu kriva. Zar to ne rade i ovi gore kroz svaku svoju izgovorenu riječ? Rješavaju se odgovornosti za sve, od visine penzija do elementarnih nepogoda. Ne plave brdovita naselja Banjaluke zbog loše i neodržavane kanalizacije, već zbog obilnih kiša.

3. “Sređujete stvari” za njih – u slučaju da nastavnici rade svoj posao, pa mezimče dogura do popravnog nekim čudom, zovu se svi mogući i nemogući kumovi, rođaci i prijatelji da bi se izbjegla sramota jer mali nije kriv, popustio je u učenju ali iduće godine će sigurno biti bolji. Da li je normalno zvati Ministarstvo prosvjete zbog intervencije i “malog koji je inače zlatan ali ne znam šta mu bi”? Mislite da postoji političar koji je imun na mito i korupciju koji mu dobrovoljno iskaču na svakom ćošku? Kakve veze koja je stranka u pitanju kad je princip isti.

4. Tamo gdje ne treba “bijete dječije bitke” a nema vas gdje treba. Koliko puta ste intervenisali rješavajući problem nečije lopte ili igračke? Sigurno jeste. Pustite djecu neka se sami bore za nju jer vi niste vaše dijete.  Ništa mu/joj ne znači “socijalizacija” ako ste vi kao helikopter nad njim/njoj. Radije mu posvetite vrijeme kod kuće kad ono traži, umjesto da ga hipnotišete monitorom.

Zar nije isto kao sa političkom scenom kod nas – na društvenim mrežama se vodi rat do istrebljenja da bi se pokazalo koja politička struja je bolja i u pravu a kad treba uložiti napor i pokazati građansku odgovornost nema nikog.

5. Pravite Holivud od svakog  događaja vezanog za dijete – pa prvi mu je rođendan, zašto ne potrošiti 1000 maraka na klovna, slatkiše, flašice sa imenom djeteta? Pa prvi dan u školi, seka je zaslužila baš tu haljinicu sa šljokicama koju ne d’o bog da podere? 18. rođendan? Pa to je IPAK nešto veliko, mogli bismo platiti neku estradnu zvijezdu da uveseli našu mezimicu nakon fotosešna kod profesionalnog fotografa. U slučaju da mislite da sam Spartanka i asketa kojoj joj žao potrošiti pare na svoje dijete, bacite oko i na ovaj tekst jedne mame, a i probajte se sjetiti svojih najboljih rođendana ili bitnih događaja u životu.

Sjećate se našeg dragog bivšeg gradonačelnika koji je presjecao vrpce prilikom otvaranja vrata od auta? Otvaranje prodavnice u Gašnici – tu su da to proslave.

6. Plašite se reakcije svog djeteta – glasno plakanje na javnom mjestu, temper tantrumi, tj.izlivi bijesa, samopovređivanje su dječije tehnike koju su dobile na značaju zahvaljujući nama. Prvi put kad ste popustili i pokazali da takve scene morate odmah prekinuti jer vas ljudi sa strane gledaju kao nesposobnog ili ne znam ni ja kakvog, napravili ste prostor za manevar. Identično je sa političarima…ali to je već sistemska priča. Samo dajte svoje podatke na predizbornim listićima i slikajte sa glasačkim, pustite sili da se razmaše. Navikli ste već kod kuće na to.

Mislite da je nenormalno porediti ponašanje političara i djece? Razmislite još jednom.

Kakav sistem vrijednosti ugrađujemo u glavice ako ih od malih nogu učimo da je sve dostupno i podređeno njima?

Koje sposobnosti, umne i fizičke, im razvijamo ako ih ne vodimo vani i posadimo pred računar?

Kakvu percpeciju na spoljni svijet im gradimo ako ne dopuštamo da se isprljaju jer je odjeća koju nose skupa?

Šta moraju oni sami da urade kad imaju mamu i tatu koji će to uraditi mjesto njih?

Sasvim pouzdano mogu reći na osnovu ovo malo znanja što imam o ljudskom ponašanju i mrve mozga kojeg se trudim da sačuvam i održavam u funkciji, da dok vaspitavamo djecu kao malo careve kojima je sve podređeno i dok kroz njih liječimo svoje komplekse NIKAD NAM NEĆE BITI BOLJE BEZ OBZIRA KOJA STRANKA JE NA VLASTI.

Nema te državne sile koja će sledećim generacijama umetnuti u glavu ono što su trebali njihovi roditelji da urade. Ne-ma.

Razmislite sledeći put kad princezici budete kupovali trenerku od 90KM a izrasće je za dva mjeseca.

Stisnite zube kad malac digne dreku i krene da lupa glavom od pod zbog bagera od 50 maraka.

Ne dajte malom beteru mobilni ni internet dok ne zagrije stolicu jer nije glup već lijen bez obzira koliko gradivo bilo obimno.

Jedino tako će se nešto promjeniti, a ostalo su finese.

Ovaj tekst sam napisala nakon razgovora sa nekoliko psihologa koji rade u osnovnim školama u Banjaluci i vaspitačima iz vrtića koji su svjedoci svega navedenog – od skupih mobilnih telefona kod prvačića do štiklica, da, cipelica sa petom u vrtiću.

images

Entitet naveden u naslovu je iz prostog razloga jer živim tu, a ne zbog velikosrpskih ideja. 

 

13 Comments

  1. 15 September 2014 at 12:02 pm

    1000 maraka za klovna.
    Selim se! 🙂

    • 15 September 2014 at 7:42 pm

      Polako, polako! Ne znam koliko dobije po gaži 🙂 ovo je odo oka.

  2. Natali
    15 September 2014 at 1:59 pm

    Svaka cast, kao i uvijek odlican tekst… Ne bih se mogla vise sloziti sa svakom recenicom. I sama znam, priznajem, da poletim za nekom skupom krpicom, pa za jos jednom igrackom, da upalim Tv samo da popijem ili jedem nesto na miru…ali se mnogo vise puta opomenem jednim misaonim samarom i razlozima zbog cega imam svog bebana <3 E kad bi se tako samarali i u vezi politike bilo bi kud i kamo bolje.

    • 15 September 2014 at 7:54 pm

      Hvala, Natali. 🙂

  3. Rebeka
    15 September 2014 at 3:25 pm

    Mnogo si u pravu. To mi je prvi komentar dok jos nisam krenula da razmisljam dalje pod impresijama. Sada kada mogu da poredim vise mentaliteta, ( ne iskljucivo americki, ovaj dio gdje ja zivim su naselili Njemci, Cesi i Skandinavci) vidim ogromnu razliku kako se djeca vaspitaju. I kazem sebi da nekad oni idu u krajnost na drugu stranu kad poredim sa nama. Ovdje sam vidjela da djeca jos iz srednje skole rade da bi stekli neki svoj dzeparac, pa onda i kroz college rade cak i ako su iz dobrostojecih familija da bi opet nesto zaradili, stekli osjecaj kako je tesko zaradjivati. Isto kad sam bila na college primjetila sam da se studenti uglavnom ne takmice ko ce sta obuci niti zene. Jeste tu su moderni tehnoloska dostigunuca, ali zaista barem u ovom dijelu zemlje ne trce za markama. Nedavno je komsinica bila u posjeti, treca kuca od mene. Pristojno zive. Imaju troje djece. Rekla je da primjenjuje pravilo da ne mora dijete dobiti uvjek nesto novo da treba da nauci da zivi sa manje. Svaka cast. Isto sam primjetila da ovde ljudi odu u second hand shop i kupe djeci garderobu ili na garage sale. Sada kada covjek razmisli i koliko malo dijete zacas izraste iz necega vidim prakticnu stranu. Isto se i igracke kupuju po garage sale. Tacno je kupuju se i nove ali gledaju ljudi i snizenja i polovno.
    Doce mi jos ideja pa cu nastaviti kometnar.

  4. 15 September 2014 at 5:17 pm

    Svaka ti jeka u Njegoša. Sve je odlično napisano i rečeno. Bravo.
    pozdrav

    • 15 September 2014 at 7:43 pm

      Blago meni 🙂 Hvala. Nego, kako ti sa svojim ćerima prolaziš ove peripetije?

  5. 16 September 2014 at 6:04 am

    Vi ste te sve to dobro uočili, raščlanili i napisali. Ja se zaista slažem sa vašim poimanjem stvarnosti, i priča važi univerzalno, a ne samo u Srpskoj. Socializacija dece je ključna stavka u njihovom razvoju i bez nje nema uspešne ‘integracije’ u društvo. Kod svog juniora ja insistiram na nekoliko stvari. Prvo da mora da ‘sluša’ svoje telo, uvek i na pravi način. To znači ‘ostavi’ pola tanjira ako si gladan, nemoj da čekaš ako moraš u ‘laboratoriju za fiziološke potrebe’, ako si pospan onda na spavanje itd. Drugo je da ne može potrošiti novac koji nije zaradio (ili dobio), što u stvari predstavlja antipod rasipništvu, ‘boemštini’ i tome da bude ‘džek’ po svaku cenu a onda posle kako mu već bude, ‘snaći ću se’ tip situacije. Vi ste u tom kontekstu pomenuli klovnove, ili ‘animatore’ itd… Iz nekog razloga rasipništvo u svim oblicima je specijalnost siromašnih 🙂 I treći momenat je ‘znati sa ljudima’, osetiti njihove potrebe, pravilno se postaviti u svim mogućim i nemogućim situacijama i razvijati empatiju kao ključnu sposobnost uspešnog odnosa sa bliskim ljudima… Vi ste sve to lepo osvetlili… Ima samo još jedan momenat, o kome ljudi možda ne razmišljaju ili čak toga nisu u dovoljnoj meri svesni. Na jednom mestu kaže Njegoš ‘ne traži ljudstva đe ga nikad bilo nije’… To može malo da se proširi, pa na kraju dolazimo do toga da savremene i optimalne kulturne i druge obrasce ne mogu na mlađu generaciju preneti oni koji ne poznaju, ne žive i ne osećaju iste. To objašnjava katastrofalan prodor kiča, šunda, novokomponovanog smeća svih boja, virtelnog života gde je intima skršena a princip sponzorstva uzdignut na pijedestal slave i sreće. Zato deco, kad se zabavljate, vežete, stupate na ludi kamen… pažljivo, polazeći od sopstvene genetike, birajte partnera koji to može ‘ispratiti’… 🙂 Oprostite, ja se baš opustio i raspričao ovde… Dobo jutro! 🙂

    • 17 September 2014 at 2:37 pm

      Pa dobro jutro sa kašnjenjem! Volim iscrpne komentare jer ne ostavljaju prostor za nedoumice. Apsolutno se slažem! Dobrodošli!

  6. 16 September 2014 at 9:03 am

    Sve je to odlično napisano, samo nije navedeno kako da se to sve reši. Kako da se uvede bar malo normalnih stvari u vaspitavanje dece. Na žalost političari su trajno nevaspitani.

    • 17 September 2014 at 2:38 pm

      Hvala 🙂 a recept bi trebao da izgleda potpuno suprotno od svega navedenog s tim da jedino možemo poći od sebe a to je, valjda, najteže.

  7. 18 September 2014 at 10:06 am

    Наслов је помало… лажно оглашавање, и постоји солидна рупа између ових шест ставки и момента “странка на власти”.

    Док се, у великој мјери, слажем са шест ставки, а на то ће – такође – потврдно климнути главом 99% људи који ће затим наставити радити исто као и досад (па онда дјевојчица осми разред мјесец дана не жели да иде у школу јер нема патике као остали из разреда), дотле спрега “промјена одоздо – промјена одозго” остаје неизбалансирана.

    Ако се слажемо да ће већина бити неквалитет, то значи да ће постојати нека мањина која неће бити таква. На изборима можемо изабрати неког из те мањине, да се макар на тај начин подстакне позитивна селекција. Не бих сад да рекламирам, јербо ни не читам овај блог – уљез сам, гост сам веома случајни – међутим, само хоћу да укажем да су спојене двије ствари, веома паушално и непотребно, односно да је појам “гласање/избори” у цијелу причу убачен веома офрље.

    • 24 September 2014 at 12:01 pm

      Drago mi je da si ostavio ovako iscpran komentar na blogu koji ne čitaš. Hvala svakako.